Зашто је за све Србе важан 15. септембар: Јуришним кораком до Бањалуке

На Солунском фронту била је окупљена велика Савезничка војска. Било је и бројнијих и спремнијих јединица, али не и мотивисанијих од српских, а међу њима храбријих од Крајишника. Нема свјетског владара, политичара и војсковође којег подухват српске војске није оставио без даха и изазвао дивљење. Свјетски медији годинама послије писали су о јунаштву, а писцима и пјесницима инат, родољубље и снага били су извор инспирације да напишу најљепше књиге и пјесме о ратним дешавањима тог времена. Ипак, неправедно и несхватљиво, сјећање на солунце годинама је затирано.  Међутим, након више од стотину година, неправда је дјелимично исправљена, јер су представници Републике Српске и Србије одлучили да 15. септембар, дан пробоја Солунског фронта, обиљежавају као Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Ова одлука обрадовала је Србе са обје стране Дрине, али баш као при уласку српске војске у Бањалуку 21. новембра 1918. године, Бањалучани и Крајишници су се посебно одушевили, јер тешко је пронаћи породицу чији члан није био члан српске војске или страдао од руке агресора у Првом свјетском рату.

Митски статус

Пробој Солунског фронта у српском народу има скоро митски статус. Та судња битка постала је темељ идентитета, не само српске војске, него и цјелокупног народа. О родољубљу су многи писали од постанка човјечанства, али можда по први пут у историји читав свијет је свједочио колику снагу човјеку даје носталгија, љубав према родној груди, кући и породици. Тадашњег српског војника није могла да заустави ниједно царство, оружје и сила. Иако географски далеко, Бањалука је била на корак од ослобођења. Јуначким војевањем, храбрим јуришним кораком Крајишници су хитали ка Бањалуци, а на том путу дали су немјерљив допринос ослобођењу многих градова на просторима данашње Македоније и Србије.

Први свјетски рат изазвао је корјените промјене у свим сферама живота и оставио снажан траг у Бањалуци, премда се град током рата није налазио на првој линији фронта. Срби у Бањалуци и околини били су послије 1914. године изложени суровој политичкој и војној репресији, која је погађала становништво свих узраста и друштвених положаја. Забрањен је рад српским листовима, културно-просвјетним друштвима и организацијама, многа лица су лишена слободе, интернирана, узета за таоце или им је конфискована имовина. Рат је Бањалуци донио привредну стагнацију, пропадање, сиромаштво и глад.

Догађај који је обиљежио живот града у Првом свјетском рату био је злогласни Велеиздајнички процес од новембра 1915. до марта 1916. године против 156 Срба, међу којима је било више угледних интелектуалаца и народних првака. Био је ово окидач за Србе, али и муслимане из Крајине да се подигну против агресора и окупатора, а 25.000 Крајишника приступило је српској војсци и кренуло у борбу за ослобођење.

Директор Архива РС Бојан Стојнић подсјећа да циљ Велеиздајничког процеса није био да се казне кривци, већ да се затре језгро српске националне културе у БиХ и докаже кривица Србије за рат.

- Суд је одредио и висину ратне одштете коју је Србија требало да плати Аустроугарској. Процес је изазвао велику пажњу европске јавности и покренуо широку акцију за помиловање лица осуђених на смрт. Бањалука се тако нашла на насловним страницама европске и свјетске штампе – казао је Стојнић.

Он подсјећа да је пробој Солунског фронта у септембру 1918. године наговијестио скори слом Аустроугарске на чијој се територији развио покрет народних вијећа, привремених органа власти.

- На челу Народног вијећа у Бањалуци нашао се угледни свештеник Никола Костић. Јединице Друге армије војводе Степе Степановића прешле су ријеку Дрину почетком новембра 1918. године и потом постепено ослободиле простор БиХ. Дочек српске војске у Бањалуци 21. новембра 1918. године био је веома свечан. Штампа је писала како од настанка града није било “важнијег ни свечанијег дана, него што је био дан Светог Арханђела Михаила 1918.” Улице су преко ноћи добиле свечани изглед, на зградама су биле извјешене српске заставе, зидове и балконе покрише ћилими, а излоге дућана красиле су слике краља Петра Карађорђевића. Ослободиоци су примљени са одушевљењем, онако како се дочекују браћа, ослободиоци, јунаци и хероји - рекао је Стојнић.

Шта се догађало у Бањалуци

Историја памти име српског одреда који је 21. новембра 1918. године ушао у Бањалуку - батаљон 13. пука “Хајдук Вељко”. Ослободиоци су дочекани паролама “Живио краљ Петар!”, “Живјели ослободитељи!”, “Живјела Антанта!”, “добро нам дошли, браћо мила!”... Иако је јављено да ће српска војска крочити у град око три сата послијеподне, улице су се знатно раније напуниле знатижељним свијетом.

- Многи бањалучки муслимани изашли су на улице обучени у свечане традиционалне народне ношње. Српску војску су дочекали представници Народног вијећа. Мајора Драгољуба Бајаловића и капетана Тодора Илића, прве српске војнике који су крочили на тло слободне Бањалуке, најприје је поздравио градски подначелник Паво Гргић ријечима “У име града и грађанства Бање Луке срдачно вас поздрављам и кличем Вама и јуначкој нашој војсци. Добро нам дошли! Живили јуначки синови! Живили ослободитељи!”. Потом им се обратио предсједник Народног вијећа Никола Костић сљедећим ријечима “Жељно очекивана браћо премила, добро нам дошли! Вијекови су вас изгледали, гусле су вас дозивале, добри јунаци гинули су са именом вашим на уснама, многе су се руке у потаји шириле, да вас приме у загрљај. И ето испуни се сан дуго снивани: Први пут ступа нога српског војника на Крваву Крајину - хајдучко коначиште Петра Мркоњића... Благословене стопе ваше!” А мајор Бајаловић је том приликом изјавио: “Доста смо браћо крви пролили док смо вас ослободили и још ћемо је пролити ако буде требало” – подсјетио је Стојнић.

Једна од првих одлука Градске управе по ослобођењу била је, да у знак захвалности због ангажовања на помиловању 16 Срба осуђених на смрт на Бањалучком велеиздајничком процесу, најпознатија градска улица понесе име шпанског краља Алфонса XIII. Након година паузе, као знак новог времена, у Бањалуци је одржана представа “Јазавац пред судом”. Био је то први велики културни догађај у Бањалуци нетом по ослобођењу. То наравно није случајно, јер је Кочићево дјело било књижевно најсмјелија и најуспјешнија критика омражених аустроугарских власти.

- Након свечаног дочека на жељезничкој станици, у пратњи раздраганог становништва српска војска је испраћена према тврђави Кастел. У православној цркви и џамији одржана су благодарења у част побједе српског оружја. Свечани говор одржао је владика Василије Поповић, који је ослободиоцима поручио да су својим јунаштвом “надвисили Краљевића Марка, надмашили Старину Новака”. Када је потом засвирала српска труба, једна од присутних жена је изјавила “Данас смо коначно устали из мртвих”! - казао је Стојнић.

Предсједник удружења потомака и поштовалаца ослободилачких ратова 1912 – 1918. Небојша Куштриновић, чији деда је био српски добровољац и носилац Солунске споменице, истиче да су се Крајишници дали немјерљив допринос ослободилачком рату и пробоју Солунског фронта, те да су Крајишници већ од првих дана рата почели да приступају војсци Краљевине Србије.

- Тадашњој војсци Краљевине Србије нису приступали само Срби, већ и муслимани из Бањалуке и Крајине. Занимљиво је да је један од добровољаца и носилаца Солунске споменице и деда познатог бањалучког пекара Мухарема Инсанића.  Још од најмлађих дана слушао сам приче свог деде и његових другара о њиховим подухватима. Била је то једна адреналинска битка, мотив да након година окупације уђу у слободну Крајину био је јачи од свега и, као што је свима познато, српска војска јуришала је испред осталих савезника и врло брзо стигла до Бањалуке, а онда даље и до осталих крајева - рекао је Куштриновић.

Он додаје да су Крајишници, који су се борили у Првом свјетском рату, одувијек његовали дух и сјећање на ослободилачку борбу краљевске војске, те да су заувијек остали одани побједи извојеваној тих година.

- Мој деда, који је касније био командант у Бихаћу, често је знао да се посвађа и наљути на свог сина, мог оца, који је био у партизанима и увијек је говорио да су Југославију створили краљ Петар ослободилац и краљ Александар ујединитељ – нагласио је Куштриновић.

Страдање и прогон становништва у данима Велеиздајничког процеса пробудио је саосјећање свих у БиХ, који су, погођени неправдом и агресијом Аустроугарске, одлучили да пруже подршку нашем народу у Бањалуци.

- Велеиздајнички процес осудио је на смрт младост Бањалуке и један кнез из Хан Пијеска, који је имао петоро дјеце, преко свог адвоката понудио је своју главу за једног осуђеника који је био јединац, како се не би угасила славска свијећа у тој породици - испричао је Куштриновић.

Ово удружењу посљедњих година интезивно ради на прикупљању имена свих учесника Првог свјетског рата из Крајине, те прикупља грађа о јуначким подухватима истакнутих Крајишника.

- Настојимо да одржимо тај дух и сјећање, јер је оно годинама само спорадично спомињано. Драго нам је да је тај важан датум изабран као Дан српског јединства, јер мало који догађај је Србе ујединио као Први свјетски рат. Пошту ослободиоцима Бањалуке из 1918. године одала је и Градска управа, која је дан ослобођења, 21. новембар у Статут уписала као други Дан града - нагласио је Куштриновић.

Исељеници

О доприносу Крајишника у ослобођењу и уједињењу у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца били су упознати сви, а историчар из Београда Александар Раковић каже да је тај допринос био суштински.

- Крајишници су се придружили српској војсци и из саме Крајине, али и крајишко исељеништво из Америке је долазило и ступало у добровољачке редове. Не можемо заборавити ни допринос Младе Босне и Крајишника у тој организацији, а нарочито Гаврила Принципа који је био из Крајине - рекао је Раковић.

Он истиче да је идентитет Крајине и идентитет српства, те да простор Крајине у данашњој Републици Српској чува, не само идентитет босанске, него и свих крајина из којих су Срби у протеклом рату протјерани.

- Баш као и у првом свјетском рату и данас је тај простор и људи у њему веома битан за целокупни српски идентитет. Они и данас, баш као и тада, желе да буду део Србије и ту се ништа неће променити - наглашава Раковић.

Дан пробоја Солунског фронта, 15. септембар, је суштински битан, јер је српска војска након тога ослободила простор све до Алпа и то је довело до уједињења српског народа. Сам чин војне побједе у Првом свјетском рату, када је граница помјерена из Шапца на Алпе, 600 километара на запад, може се означити и као српско, а не само југословенско уједињење.

- Овај датум је добар темељ и за будућност и од велике је важности да се баш он обиљежава као дан српског јединства. Политичким одлукама треба створити ситуацију да граница између Србије и Српске има статус административне линије, која не би представљала линију раздвајања - казао је Раковић.

Краљ Алфонс XIII

Одмах по завршетку Првог свјетског рата, једна улица у Бањалуци добила је име по шпанском краљу Алфонсу XIII, који је ту част заслужио због тога што је имао пресудну улогу у помиловању 16 осуђеника на смрт у Велеиздајничком процесу.

Након објављивања пресуде, тражена је помоћ са свих страна како би се избјегле смртне пресуде. Међу најзаслужнијим за помиловање оптуженика били су шпански краљ Алфонсо XIII и његова мајка, на чију молбу је аустријски цар Карло пристао да их помилује. Телеграм из Мадрида о ослобађању од смртне пресуде добио је Никола Пашић, 28. марта 1917. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.