Васкрс симбол побједе и вјечног живота

За разлику од Божића, који се увијек прославља на исти датум, Васкрс је празник који се помјера, али увијек пада у недјељу, јер је у недјељу васкрсао Христос.

Суштину празника осликавају ријечи светог апостола Павла: “Ако Христос не васкрсне, празна је проповијед наша и празна је вјера наша”.

На овај дан, вјерници иду на Свету литургију коју је установио Христос на Тајној вечери. Благословио је хљеб и, подијеливши га апостолима, рекао: “Ово је тијело моје које се за вас ломи ради опроштења грехова”. Затим је узео чашу вина и додао: “Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога завјета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања греха”.

Етнолог Данијела Ђукановић казала је за “Глас Српске” да су, поред божићних, васкршњи најзначајнији и најчешће обиљежавани празници у српском народу.

- Васкрсу претходи Велики васкршњи пост који траје седам седмица - истакла је Ђукановићева, која је и музејски савјетник у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бањалуци. Нагласила је да је најзначајнији дан, који претходи Васкрсу, Велики петак.

Велики петак

Према хришћанској традицији, Велики петак је најтужнији дан у години, јер је на тај дан Исус Христос разапет на крсту.

- Од Великог четвртка па до Васкрса не звоне звона у црквама, већ се удара клепеталима о даску. На Велики петак најстроже се пости, те је у народу увријежено да се тога дана не игра и не пјева. Према православној традицији, вриједне домаћице на тај дан боје јаја - казала је Ђукановићева.

Бојење јаја

У цијелом хришћанском свијету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај даровања јајима. Црвено јаје је симбол обнављања природе и живота, те значи радост за оне који га дају и примају.

- У нашем народу бојење јаја старије је од шарања. Бојење јаја сматра се светом радњом и њему се приступа са побожношћу и чистотом. Јаја је најчешће бојила стара жена или млада дјевојка. Прво јаје је обавезно бојено црвеном бојом, која означава плодност, напредак и берићет - рекла је Ђукановићева.

Додаје да се прво обојено јаје назива чуваркућом, јер се вјерује да оно има моћ да штити кућу и чељад. Обично се чувало до наредног Васкрса, а ако неким случајем јаје пукне, то предсказује несрећу у кући. 

- Црвена боја, којом су бојена јаја, добијена су од броћа. Поред броћа, да би се добила црвена боја понекад су коришћени руј, метвица, шљивова кора, кора  од нара, трешњева и јовова кора - казала је она и додала да су се поред црвене боје јаја бојена и жуто, тамно плавом бојом.

Шарање јаја

Најчешћа техника шарања јаја је такозвана “батик техника” којом су се шарала јаја воском уз помоћ специјалне алатке, која се зове шаралица.

- Она се састојала у томе да се танким слојем воска прекрије површина која не треба да се обоји, па се послије фарбања восак скине, при чему остану бијеле шаре - рекла је Ђукановићева.

Додаје да се јаја шарају и помоћу природних листића и цвјетића најчешће дјетелине.

- Уљем или бјеланцетом листићи се прилијепе за јаје које се потом стави у танку чарапу, а затим кува у жељеној боји. Након бојења чарапа и листићи се склоне, а површини на који су били залијепљени остаје бијела. Шаре на јајима могу се постићи и обрнутим процесом, скидањем боје са већ обојеног јајета. То се постиже ножићем, бритвом или неким другим тврдим предметом - рекла је Ђукановићева.

Остали обичаји

Према ријечима Ђукановићеве, у нашој народној традицији примјењују се још неки обичаји, те се сматра да сви укућани треба да добију нову одјећу или да се понове неким дијелом одјеће.

- Такође је обичај у неким крајевима да се на Васкрс укућани када устану најприје протрљају црвеним јајетом по лицу ради здравља, вјерујући да ће тако бити здрави и румени као јаје - додала је Ђукановићева.

Васкршње славље

Васкрс је дан када је породица на окупу, када се поред богате трпезе стављају и најљепша васкршња јаја, а онда се дјеца и одрасли куцају јајима. На сам Васкрс, домаћин са породицом одлази у цркву на свету васкршњу службу. Након службе, народ се међусобно поздравља традиционалним поздравом “Христос васкрсе!”, на шта се отпоздравља ријечима “Ваистину васкрсе!”. Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин затим пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу. Наглас се чита “Оче наш” и друге молитве, а након заједничке молитве укућани сједају за свечано постављену трпезу.

На столу стоји украшена чинија са обојеним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настаје граја и весеље током такмичења чије је јаје најјаче. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остала традиционално спремљена јела. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује обојеним јајетом, а затим се понуди осталим делицијама из богате трпезе.

Лазарева субота

Православни вјерници прослављају Лазареву суботу уочи празника Цвијети, која се празнује седмицу дана прије Васкрса.

- Празник је посвећен Лазару којег је Христос васкрснуо из мртвих. По традицији нашег народа, на овај дан су женске поворке “лазарице” обилазиле куће и поред сваке куће би заједнички пјевале лазаричке пјесме и заиграле  за напредак, срећу и здравље људи из те куће - рекла је Ђукановићева.

Старинске игре

Некада су се најмлађи играли обојеним јајима на Васкрс. Добра забава, али још слађа побједа - то је било важно када је ријеч о најбитнијем такмичењу на Васкрс - куцању јајима. Некада су се мјесец пред Васкрс бирала јаја и гледало које је најтврђе. Вјеровало се да је најтврђе јаје проносак, прво јаје које кокошка снесе. Такво јаје дјеца објесе изнад ватре, окренувши врх на доле, да се све слије у врх и да се стврдне. У жељи да њихово ускршње јаје буде најчвршће и тиме однесу побједу, поједини такмичари покушавали су да преваре друге учеснике. Радили су то, не само да би побиједили, већ и зато што се вјеровало да ће имати више среће онај ко другоме разбије јаје. Дешавало се да неко донесе дрвено или наливено јаје. Али није само куцкање јајима био начин да се одмјере снаге. У неким дијеловима Србије, дјеца су јаја разбијала и гађањем из даљине металним новцем или каменом. Такође, додаје, поставили би једно јаје као мету испод неке косине, па га гађали котрљањем другог јајета. У Црној Гори дјеца су се играла и специјалном играчком која је служила искључиво за играње са васкршњим јајима и ова игра се играла само на Васкрс. У неким крајевима Србије, на Побусани понедјељак, прве недјеље по Васкрсу, познат је обичај побратимства и посестримства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.