Вашингтон од Аустралије прави носач авиона

Вељко Зељковић
Вашингтон од Аустралије прави носач авиона

Аустралија би након 2030. године могла постати велика војна база за америчке подморнице на нуклеарни погон, што ће, према мишљењу појединих аналитичара, претворити ову острвску земљу у својеврсни “амерички носач авиона”, који би онда био коришћен за евентуални војни обрачун са Кином.

Да све иде у том правцу, говоре и подаци да је Аустралија још током прошле године дозволила америчким нуклеарним бомбардерима Б-52 да буду стационирани у овој земљи. Лабуристичка влада тада се сагласила да прошири присуство америчких војних капацитета у тој земљи.

Због свега овог, али и све затегнутијих односа око Тајвана, у свијету се све отвореније води полемика о томе да ли је све ово припрема, односно увод у рат Кине и САД, на шта можда указује и то да Вашингтон све више свог војног особља пребацује у земљу кенгура. Разлог - јер се ова земља налази даље од кинеског копна и од америчких база као што је Гуам, које би евентуално могле бити уништене кинеским ракетама средњег или кратког домета. Да је у главама челника садашње америчке администрације рат једна од опција, можда најбоље илуструје податак да су 2021. године САД, Аустралија и Уједињено Краљевство направили војни савез, својеврсну копију НАТО пакта, назван АУКУС.

Моћно оружје

Ови страхови су продубљени и након што је недавно саопштено да ће до 2030. године Аустралија, а у оквиру потписаног и договореног војног савезништва ове три земље добити, односно купити три америчке нуклеарне подморнице класе “вирџинија”. Она ће на тај начин постати тек друга земља у свијету, послије Велике Британије, којој је одобрен приступ америчким поморским нуклеарним тајнама.

Након тога планирано је да Велика Британија и Аустралија започну изградњу модификованих нуклеарних подморница класе “астуте”, заснованих на америчкој војној технологији. Иако још није донесена одлука о будућој бази за ове подморнице, лука Кембла сматра се као највјероватнија локација.

Коментари америчког предсједника Џоа Бајдена те британског и аустралијског премијера Ришија Сунака и Ентонија Албанеза, након што су и званично објелоданили податке о овом “нуклеарном споразуму” и пакту, звучали су као да се ове три земље удружују ради изградње цивилне инфраструктуре. Али Бајден, Сунак и Албанез, нажалост, нису о томе разговарали.

Било је ријечи о моћним и прије свега офанзивним подморницама на нуклеарни погон, које спадају међу најнапредније и најмоћније системе наоружања на свијету. За разлику од подморница са конвенционалним погоном, оне могу да путују на велике удаљености без допуњавања горива. Оне су брже, тише и способније да избјегну непријатељске снаге. Теже их је уочити од стандардних подморница. Поред тога што под водом могу остати мјесецима, носе већи терет, испаљују пројектиле са веће удаљености. Њихово стационирање у Аустралији, сматрају аналитичари, кључно је за америчко присуство и утицај у овом региону, а ова држава ће на овај начин постати и седма држава на свијету која управља подморницама на нуклеарни погон, послије САД, Велике Британије, Француске, Кине, Индије и Русије.

Спремање за рат

Мејнстрим аустралијска штампа је овај догађај пропратила објављујући да Аустралија, након што добије ове подморнице, неће више бити “сила средњег реда”, објашњавајући да “земље које желе да пројектују моћ далеко изван својих обала остварују такву аквизицију”.

Навели су и да ће ове подморнице на нуклеарни погон омогућити аустралијској морнарици да стигне до Јужног кинеског мора и Источног кинеског мора, не наводећи и шта би оне тамо радиле, али се из насловних страна може наслутити, а са којих је поручено да Аустралија мора да се “припреми за неминовни ра­т против Кине”.

У њима се чак позива на стационирање нуклеарног оружја и ракета дугог домета у сјеверној Аустралији, увођење масовног регрутовања и припреме да земља угости чак 200.000 америчког војног особља.

Независни аналитичари оцјењују како Америка на овај начин Аустралију жели војно и стратешки ојачати прије потенцијалног рата са Кином. Уосталом, то је у свом говору “открио” и британски премијер поручујући да Кина има фундаментално различите вриједности од западних и да је она у посљедње вријеме “све ауторитарнија код куће и агресивнија у иностранству”. Сунак је на овај начин поручио Пекингу да ће ове три земље све урадити како би сачувале постојећи свјетски поредак, односно глобалну доминацију америчког империјализма, јер економски успон Кине представља опасну и неприхватљиву пријетњу.

Бацање мамца

САД врше огромно војно јачање широм Индо-Пацифика откако су 2011. године урадиле “заокрет према Азији”. Главни амерички стратези отворено су тада признали да је то мотивисано страхом од кинеског економског успона и релативног пада америчког империјализма.

Тајван је само изговор. САД и њихови савезници су настојали да га трансформишу у жариште. Узастопне америчке владе, почевши од Обаме, поткопале су дотадашњи статус кво.

Амерички војни стратези, “јастребови”, не крију да је милитаризација Аустралије централна за стратегију “ваздушне морске битке” коју је зацртао Пентагон. У рату са Кином, Аустралија би играла улогу такозваног “јужног сидра”. То би била полазна платформа за офанзивне операције широм региона, укључујући и Кину. И то би спровело поморску блокаду кључних бродских рута на које се Кина ослања за највећи дио своје трговине.

Критичари ове милитаризације простора Индо-Пацифика сматрају да је амерички рат с Русијом у Украјини само увод у онај већи с Кином. Наводе да, баш као што је Пентагон подстакао Русију на “ослабљујући” рат у Украјини, тако САД сада “маме” Кину да нападне Тајван. Циљ ове крајње непромишљене политике је, истичу, исти у сваком случају, а повезан је са огромном и све дубљом кризом глобалног капитализма.

Реагујући на најављено слање нуклеарних подморница Аустралији, из Пекинга је поручено да ће Кина наставити са модернизацијом војске како би створила “велики челични зид”. Аустралија, Британија и САД су упозорене да корачају “опасним путем”.

Ниски ударци

Саговорници “Гласа Српске” сматрају како је отворени рат САД и Кине и даље мало вјероватан у неко догледно вријеме. Према ријечима бившег начелника Управе за стратегијско планирање Војске Србије, а данас начелника Катедре безбједности на Факултету за пословне студије и право у Београду, генерал-мајора у пензији Божидара Форце, иако све личи на припрему неког скорог рата, тешко је да ће до њега и доћи на просторима Индо-Пацифика.

- Кина је у готово свим стратешким документима означена као непријатељ број један, али сматрам да ни Пекингу, ни Вашингтону тренутно не одговарао сценарио који би водио ка нечем много опаснијем. Мислим да ће се наставити са играма. Прво ће Кину оптужити због положаја Ујгура, за кршење људских права на Тибету, те гушење аутономије у Хонгконгу. Вашингтон, поред тога, годинама ради на интеграцијама у том региону, покушавајући да обезбеди што више потенцијалних савезника. Као прво, ту је обавештајни савез “Пет очију”, који чине САД, Велика Британија, Канада, Аустралија и Нови Зеланд, онда и КВАД у ком су САД, Индија, Јапан и Аустралија те, наравно АУКУС. На овај начин Вашингтон улази у срце Азије, покушавајући потиснути кинески утицај - појашњава Форца.

Све се своди, како каже, на сузбијање кинеске моћи и утицаја на просторима Индо-Пацифика. У том контексту, наводи, треба посматрати све посљедње потезе Вашингтона, па и испоруку нуклеарних подморница Аустралији.

- Циљ је да се Кина сабије унутар својих граница. Све ово је покренуто и због кинеске иницијативе “Појас и пут”, коју су Американци већ успели да избаце из Европе. Не треба заборавити да мореуз Малака већ одавно контролише Америка, а кроз који се транспортују огромне количине нафте. И поменуте подморнице треба да обезбеде да тако и остане. Мислим да је то њихова стратегија, јер не могу дозволити да Кина постане највећа економска и војна сила у свету, што би онда угрозило америчке хегемонистичке интересе. Све ово је Америка успела да угура и у све стратегије НАТО савеза, али и, нажалост, Европске уније. Да закључим, сва ове тензије готово и да немају везе са Тајваном, већ са заузимањем стратешких трговинских и транспортних рута, у неком будућем, како га ја називам, кластерски подељеном свету - нагласио је Форца додајући да постаје очигледно да од глобализације нема ништа.

Стратегија

Директор Евроазијског безбједносног форума из Београда Митар Ковач сматра како се из стратешких докумената које је објавио Пентагон могу видјети сви краткорочни и дугорочни планови Вашингтона, а што се, прије свега, односи на питање Тајвана, морских и копнених путева.

Сматра и да нико са сигурношћу не може рећи да ли ће или не у некој скорој будућности доћи до отвореног рата између ове двије моћне силе.

- Генерали најмање о томе знају. О томе одлучују политичари. Мислим да Кина себи неће дозволити да прва уђе у овај рат, који би вероватно угасио светло на планети. Једина опција да до њега дође јесте да буде пређена кинеска црвена линија, да западне земље признају независност Тајвана. У том случају је све могуће, па и да Пекинг покрене своју моћну ратну машинерију. И ове нуклеарне подморнице, које треба добије Аустралија, треба да буду део те једне војне флоте која би се евентуално користила за обрачун са ратном морнарицом Кине. Због тога Пентагон наоружава и Јужну Кореју, али и Јапан. У ствари, иза свега овога се крије амерички страх од најава Пекинга да би до 2030. године Кина могла значајно повећати своје војне ефективе, поготово носача авиона - каже Ковач.

Бивши амерички државни секретар Хенри Кисинџер сматрао је да би спољна политика САД требало да буде таква да Вашингтон има боље односе са Москвом и Кином, него што то имају међусобно Кина и Москва. Очигледно је та његова доктрина заборављена, те да Бијела кућа својим посљедњим потезима само гура Кину и Русију у још већи “загрљај”, стварајући на тај начин једног изузетно моћног противника.

Кинески арсенал

Пекинг је у посљедњих десетак година изградио огроман арсенал хиперсоничног оружја, који је назван “убице носача”, с циљем неутрализовања америчке морнарице и напада објеката на Пацифику. Показао је своју војну моћ лансирањем и двију хиперсоничних нуклеарних ракета које су обишле ​​свијет и “пркосиле законима физике”, како су навели кинески медији. Амерички одбрамбени званичници вјерују да Кина сада надмашује Русију у развоју хиперсоничног оружја - које се може кретати брзинама пет пута већим од брзине звука. Најновији кинески пројектил ДФ-17 постао је потпуно оперативан почетком јануара. Ради се о балистичкој ракети домета до 2.500 километара. Кина у свом арсеналу има и интерконтиненталну балистичку ракету ДФ-41. Пројектил може носити 10 нуклеарних бојевих глава с дометом већим од 14.000 километара, што га чини способним да погоди било коју локацију на Земљи. Средином прошле године Кина се похвалила и новим носачем авиона. Ријеч је о масивној војној бази смјештеној на огромном броду која овом носачу омогућује дуготрајан боравак у морима на великој удаљености од Кине у случају потребе ратног дјеловања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана