Усамљени вукови гурнули Европу у тихи рат

Вељко Зељковић
Усамљени вукови гурнули Европу у тихи рат

Страх од вируса корона тресе грађане широм свијета, а посљедњих мјесеци Европљани су суочени са још једним - страхом од тероризма.

То је посљедица низа сурових и изненадних терористичких напада, најприје у француској престоници, када је терориста професору одсјекао главу, а само неколико дана касније такав призор виђен је и у Ници. У посљедњем нападу, у аустријском главном граду Бечу, терористички пуцњи однијели су четири невина живота.

Оно што карактерише све ове случајеве јесте што више нема “класичних” напада који би били усмјерени на симболе моћи, што је некада био случај. Тероризам исламских радикалиста је у посљедње вријеме добио нове облике -  нападачи сада дјелују као “усамљени вукови” који “лове људе” по улицама, а што се могло видјети у Бечу, када је Кујтим Фејзулај, Албанац поријеклом из Сјеверне Македоније, починио крвави пир.

Такви напади доказ су и других промјена. Више нису потребни терористички лидери, већ се радикализација сада одвија на нижем нивоу. Довољно је да се неко укључи у онлајн дискусију. Младић који је починио нападе у Паризу управо је дјеловао овако, он је професора Семијела Петија погубио након хајке која се против њега подигла на друштвеним мрежама.

Тројански коњ

Према ријечима универзитетског професора и стручњака за екстремизам и тероризам Марије Ђорић, лекција коју смо након Париза, Нице и Беча могли научити јесте да уништење једне бруталне терористичке организације каква је “Исламска држава”, на терену не значи и уништење њене идеје, јер се сада Европа суочава са “виртуелним калифатом”.

- “Усамљени вукови” су углавном појединци који нису имали директног контакта са терористима, који су се саморадикализовали. Овде је претежно реч о младим људима који осећају одређени бес и неправду. Они погрешно у овој опијајућој идеологији виде решење свих својих проблема. Осим тога, терористи бирају тзв. “меке мете”, цивиле, јер су они уједно и најлакше мете, што ствара панику и страх код свих грађана и осећај опште анксиозности, а што је и главни циљ ових терориста - каже Ђорићева. 

Истиче и како је тешко предвидјети који би најцрњи сценарио могао десити, из простог разлога што терористи не презају ни од чега и ни од кога, а што су уосталом и показали у нападу 11. септембра. Како је објаснила, они иду у корак са техником и технологијом, те се у будућности могу очекивати све већа злоупотреба вјештачке интелигенције и дронова у терористичке сврхе.

- Они ће покушати да ударе и на критичну инфраструктуру. Замислите само шта би било уколико би неко од терориста хаковао контролу летења авио-саобраћаја, или уколико би им мете биле хидроелектране и системи за водоснабдевање? Не треба искључити ни употребу вируса. Тренутна ситуација је таква да су терористичке ћелије углавном унутар Европе и оне ће деловати попут “тројанског коња” - упозорила је она.

Страх и паника

Када су у питању поруке које ови терористи желе послати, Ђорићева сматра како је крајњи циљ терориста увијек било ширење страха, панике и застрашивање, те стварање атмосфере опште несигурности у којој свако може бити жртва.

- Њихови циљеви су увијек политички, као и њихови мотиви. Зато и кажемо да је тероризам политички феномен “пар екселанс”. Једино се мијењају средства и методе деловања, па смо тако некада имали тероризам који је углавном употребљавао ватрено оружје и експлозив, а данас се поред тога као средства користе сатаре, ножеви, аутомобили и оно против чега савремени свет више не зна како да се бори, а то је људски живот. Тешко је борити се против самоубилачког тероризма, јер такав терориста нема више страх за свој живот и не брине о последицама свог деловања - каже она. 

А када би се правио профил једног терористе “спавача” и како би он изгледао, сматра како је досадашње искуство показало како тероризам не зна за пол, род, нацију, расу, религију и образовање. Зато је, према њеним ријечима, тешко направити неки општи профил, јер је сваки терориста случај за себе и не постоји универзалан начин радикализације.

Како је појаснила, поред фактора одбијања и фактора привлачења, постоје и они персонални фактори који од појединца могу направити терористу, кап што је “морални шок”. - Међутим, може се рећи и како су одређене групе људи посебно “рањиве” када је реч о прихватању терористичке пропаганде. То су углавном млади људи, мушкарци. У Европи су то обично припадници треће, четврте генерације миграната, који имају поцепане идентитете. И сиромаштво може бити генератор тероризма, али моје искуство је показало да је најинтензивнији окидач за тероризам осећај беса, дискриминације и неправде - наглашава Ђорићева. 

Параџемати

Регрутација нових “чланова”, објашњава она, углавном се одвија на два начина: директан и индиректан. Прва врста регрутације се спроводи уз помоћ непосредног контакта са припадницима терористичких организација. То су најчешће неке блиске особе: емотивни партнери, рођаци, вјерски ауторитети и пријатељи, а главна мјеста радикализације су углавном илегални вјерски објекти, тзв. “параџемати” и “парамесџиди”, који су ван контроле званичне Исламске заједнице. Ова регрутација је, према њеним ријечима, посебно карактеристична за земље западног Балкана.

Друга врста регрутације се спроводи онлајн, преко инернета и због тога се она назива индиректном радикализацијом. Веома популарна мрежа код терориста је “Твитер”, али није им страно да за своју пропаганду користе и децентрализоване платформе, попут ЗероНет и РоцкетЦхан. Телеграм је као апликација такође значајна за регрутацију, због тога што се заснива на енкриптованим порукама, које је теже дешифровати.

- Посебно опасна места регрутације представљају и затвори. Сматра се да се чак једна трећина терориста радикализовала у њима. Тако се деси да у затвор уђе један терориста, а да својом идеологијом додатно “зарази” још неколицину других затвореника који никада нису имали додирних тачака са тероризмом - наводи Ђорићева.  

Сматра и како битан елемент у овој причи чине и савремене миграције, које осим демографских и економских, доносе и безбједносне изазове. Због тога, како је истакла, оне морају бити контролисане, а мигранти враћани у земље поријекла.

- Они који остану треба да се што пре интегришу како не бисмо доживели судбину једне Француске у којој постоје тзв. “не иди” зоне у којима снаге безбедности готово немају слободног приступа. Зато земље Западног Балкана треба да сарађују и заједнички одговарају на све изазове, јер не треба да дозволимо да постанемо “паркинг” за оне мигранте које Европа не жели – упозорава Ђорићева.

Наводи како је то понекад тешко због двострукости стандарда и морала у политици, јер оно што је за једне тероризам, за друге је “борба за слободу”, а велики проблем представља и то што се свијет више бави посљедицама, а не узроцима.

- Само се превентивним деловањем може спречити настанак тероризма. То би значило радити са младима, едуковати их на прави начин, обучити професоре, родитеље, социјалне раднике да препознају проблем и сасеку га у корену. Савремени свет даје милионе на програме дерадикализације, а коштало би га много мање да је уложено више времена и енергије у програме превенције - категорична је Ђорићева. 

Упозорење

Слично мишљење дијели и експерт за тероризам и безбједносну аналитику, уредник часописа “Одбрана и безбједност” Јасмина Андрић. Према њеном мишљењу, на тероризам се мора одговорити превенцијом, али и адекватном репресијом.

- Усађивање радикалних ставова у мозак младог човека даје им осећај припадности некој групи. У том процесу радикализације користе се друштвене мреже и разни форуми. Та пропаганда је упакована у пријемчиву реторику, која се пласира на наизглед безазлен начин. Када се то акумилира, долази до насиља, јер се у таквим ситуацијама јавља осећај “да нема другог решења него узети пушку у руке”, а оно што посебно забрињава јесте што потенцијална мета може бити било ко - каже Андрићева.

Додатан проблем, каже, представља чињеница што су међу извршиоца ових напада били и они који дуги низ година, па чак и од рођења, живе на територији Европе, који су сасвим добро уклопљени у заједницу и никада нису били “сумњива лица”. Према ријечима Андрићеве, тај “спавач” може да буде било ко, а што  уосталом потврђују и изјаве људи који су познавали неког од терориста, а који су истицали да никада ништа необично нису примијетили у њиховом понашању.

Стеван Ђокић, предсједник Савеза за безбједност, истрагу и одбрану, иначе један од ријетких који је са простора бивше Југославије прошао основну обуку за профајлера у британском МИ5, сматра и како су посљедњи догађаји показали како је Европа већ уведена у један “тихи рат”. Наглашава како је политика надмудривања, а коју спроводе у дјело свјетске силе, само подстиче вјерски радикални тероризам исламских терористичких групација, али и да је стратегија која се води како би се овај вид тероризма сузбио погрешна, базирана на дуплим аршинима и различитим односима према истим стварима. Европске владе, сматра он, гријеше и што азиланте смештају у неку врсту гета., у којима салафисти најлакше регрутују своје нове чланове. Наглашава како су и саме миграције усложиле ову проблематику, те да изјаву бившег министра безбједности БиХ Фахрудина Радончића, да међу мигрантима има и терориста “спавача”, треба озбиљно схватити.

- Екстремисти се на све начине покушају домоћи Европе. У Француској смо имали ситуацију да је напад извршио младић које је на путу до Париза прошао “Балканском рутом”. Они олако пролазе “испод радара”, баш као и чињеница да су нападачи у Бечу носили бијеле униформе, али и да су се предали, а што до сада није било баш уобичајено. То су две ствари које говоре да ово са њихове стране није крај. Ово би по њиховим “правилима игре” било упозорење или “први талас” - нагласио је Ђокић.

Пластичне пушке

Ђокић сматра како би озбиљно требало схватити и упозорење француског предсједника, када је рекао како БиХ представља велико буре барута због присуства терориста.

- На подручју Санџака, КиМ, БиХ, у Албанији и Македонији постоје центри у којима се оспособљавају они који одлазе на ратишта. Ти кампови, често имају параван. Примера ради, у БиХ постоји чак седамдесетак регистрованих ејрсофт клубова. Када посетите неки од њих видите колико је све то реално. Они у једном тренутку могу пластичне пушке заменити правим – каже Ђокић.

Вехабије са Балкана

Њемачки експерт за безбједност Ирфан Пеци рекао је како га није изненадило поријекло терористе из Беча. Пеци, који је и сам једно вријеме био дио “Ал-Каидине” мреже, а потом је окренуо леђа екстремистичкој прошлости и посветио се борби против радикализације младих муслимана, сматра како су вехабије са Балкана најопаснији терористи.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана