Украдене мисли преплавиле Фејсбук

Ово су само неки од цитата познатих књижевника које свекодневно можемо прочитати на "Фејсбуку", "Твитеру" и другим друштвеним мрежама. На "Фејсбуку" су врло популарни профили великана писане ријечи које креирају људи заљубљени у књижевност и на тај начин корисници имају прилику да пронађу одломке из књига, мисли и цитате.

Профили

Профили који носе имена Иве Андрића, Меше Селимовића, Моме Капора, Душка Радовића, Борислава Пекића, Десанке Максимовић, Милорада Павића, Мике Антића, али свакако и страних књижевника Хермана Хесеа, Жака Превера, Тагореа, Достојевског, Пабла Неруде, Шарла Бодлера имају више од 50.000 "пријатеља" или "followersa".

Да "Фејсбук" пажња није усмјерена само на писце који више нису међу живима доказују и профили савремених писаца 21. вијека као што су Драган Великић, Светислав Басара, Владимир Кецмановић, Матија Бећковић, чији је профил омиљено мјесто у виртуелом књижевном свијету.

За исказивање осјећања млади све чешће користе умовања Буковског, али и кантаутора и пјесника Ђорђа Балашевића и многих других. За сваку похвалу је то што реченице познатих књижевника некоме могу да испуне и уљепшају дане, док се неумјерено копирање туђих мисли, без икаквог смисла и концепта, у најмању руку може назвати злоупотребом.

Иако бројни критичари друштвене мреже истичу као врхунац оутђености, бањалучки књижевници подијелили су своје мишљење које су позитивне, а које негативне стране постојања профила великана писане ријечи.

Књижевнице

Једна од најнаграђиванијих списатељки Јелена Ленголд каже да је прихватила ФБ као могућност да неким људима који воле да читају понекад поклони неку причу или пјесму, или да их обавијести кад је неко књижевно вече.

- Такође волим и да са другима поделим своје утиске о књигама које сам прочитала и које су ми се допале. Добра страна је свакако тај неограничен простор ширења информације, јер ако вам је ФБ потпуно отворен, као што мени јесте, онда све што напишете заиста иде на много места

и пуно људи то види. "Фејсбук" ми је и неки најчешћи облик информисања о скоро свему што се догађа, јер увек неко нешто коментарише, и то на начин који је много интересантнији него у новинама - рекла је Ленголдова.

Она је поручила да се од "Фејсбука" можете оградити онолико и онако како желите.

- Једини проблем је када превише времена проведете ту, у том виртуелном свету, то зна да буде истински заразно, и да вам поједе читаву ноћ, а да и не приметите - рекла је Ленголдова.

Књижевница Александра Чворовић каже да живимо у високотехнолошком друштву гдје је сваки појединац у могућности да презентује свој животни стил, мисли и дјела на друштвеним мрежама, тако да је сасвим разумљиво да и признати књижевници прате тај тренд.

На овај начин су у могућности да комуницирају са читаоцима и поштоваоцима из свих дијелова свијета, а како каже Чворовићева, овим путем се олакшавају контакти са новинарима, критичарима, издавачима и преводиоцима.

- На тај начин може се утицати на популаризацију дјела, а то је и прилика да се ослушне било читалаца - каже она.

Истиче да су негативне стране постојање лажних профила, злоупотреба интелектуалне својине, узнемиравање и вријеђање од стране психички поремећених, примитивних и злонамјерних особа.

- Но, све то је очекивани терет славе и времена у којем живимо - нагласила је књижевница.

Позитивна искуства

Према мишљењу бањалучког књижевника Берислава Благојевића, добра страна је што се овим путем (нпр. "Фејсбук") млађој популацији даје увид у стваралаштво вриједних књижевних имена.

- Ако послије прочитаног цитата неко одлучи да чита једно или више дјела, рецимо Селимовића, онда на то треба гледати као на успјех - сматра Благојевић.

Позитивна искуства када су у питању великани писане ријечи и друштвене мреже подијелио је и књижевник Радомир Д. Митрић.

- У дигитализованом свијету неопходно је подсјећање на писану ријеч, јер књижевност тако не остаје по страни, како отприлике остаје изван друштва и норми које данас постоје. Књижевност је маргинализована и добро је да у свијету интернета постоје ријечи које имају неку форму путоказа ка мудријем живљењу и доживљају свијета - сматра Д. Митрић.

Испричао је и позитивно искуство његовог "Фејсбук" пријатеља који је направио више од десет таквих страница и све су изузетно посјећене.

- Позитивна страна је и у томе што генерације које одрастају уз интернет, и ако тако могу да кажем, које се провуку кроз средњошколско образовање тако што су прочитале неколико лектира, ипак, добију увид, па макар и кроз неки цитат, у дјела таквих великана - додаје он.

Књижевник Александар Чотрић каже да профили на друштвеним мрежама помажу да се за писца и његово дјело сазна, да се читаоци заинтересују за њега, понешто прочитају, наруче књиге, дођу на промоцију или потписивање књиге. Он је додао да је то прилика и новинарима и књижевним критичарима да напишу текст о писцу.

- Лоше стране су мање важне и видим их једино у томе, ако писац објави неки непромишљен, непримерен, некоректан или увредљив коментар, или став. То се дешава, и то јесте ризик, због чега је боље размислити три пута, пре него што се писац огласи на друштвеној мрежи. Може да га "убије" властита прејака реч - рекао је Чотрић.

Негативне стране

Митрић је као негативне стране издвојио приписивање неких туђих ријечи неком писцу и као примјер навео случај Иве Андрића.

- "Дођу тако времена, кад паметан заћути, будала проговори а фукара се обогати", није Андрићев цитат, али ето пошто има статус неке колоквијалне мудрости, постао је универзалан, барем у нашем случају - рекао је овај књижевник.

Према мишљењу Митрића, интернет није само конкурент књизи и књижевности, интернет је и изузетно добра и подстицајна платформа за промовисање књижевности.

- Мислим да се те могућности недовољно користе, због чега се књижевност додатно маргинализује, а простор на интернету врло често заузимају књиге за забаву и разоноду, а не врхунска литература. Предности промоције књижевности на интернету су очигледне, довољно је само поменути доступност, отвореност, слободу креативности, могућност брзе реакције и брзе измене промотивне стратегије, масовност, као и минимална средства која је потребно уложити у овај тип промоције - истиче он.

Сматра да промишљено коришћење друштвених мрежа може бити важно за промоцију врхунске књижевности, утолико прије што све више људи користи друштевене мреже као једини или доминантни извор информација.

- То је суштинска предност, али су очигледне и мане. Највећа је што су профили познатих писаца често рађени аматерски и хобистички, пружају недовољне или нетачне информације, а врло често нису ауторизовани, нити знамо ко стоји иза њих. Ту долазимо до питања лажних идентитета, што је све озбиљнији проблем у простору интернета - подсјећа Митрић.

Контраефекат

Берислав Благојевић, који је и добитиник награде "Борислав Пекић" за роман у настајању, осим профила књижевника по којем је добио награду, не прати ниједан други.

- Осим "Фејсбук" профила Борислава Пекића, који је до почетка године свакодневно ажурирала његова унука, не пратим профиле познатих књижевника на друштвеним мрежама - објашњава Благојевић и додаје да има утисак да људи претјерују са цитирањем одређених аутора и то до те мјере да доводе до контраефекта.

- Поред тога, често се дешавају грешке приликом цитирања, одашиљу се непровјерене информације или се неке поруке и литерарне поенте извлаче из контекста - рекао је Благојевић.

Буковски и два лабуда

Посљедњих година јавила се и нова категорија "умјетника" који на "Јутјубу" постављају своје видео-клипове на којима се смјењују мисли књижевника.

Уз музику антологијских хитова иде слајд шоу "романтичних" фотографија, које мисли великана индиректно изврћу руглу. Слично је и са стиховима који завршавају на фотографијама сумњиве умјетничке вриједности. Сви који су читали и схватили дјела Буковског знају да није могао имати слику два лабуда у глави кад је писао тешку "Оду изузетној дами".

Мика Антић цијели дан није цитиран!

Колико је цитирање мисли познатих књижевника узело маха најбоље је описано у једном тексту који је објавио српски сатирични веб сајт "Њуз нет".

"Корисници 'Фејсбука' у Србији јуче нису ниједном цитирали песника Мирослава Мику Антића, чиме је прекинут низ од преко 1.500 дана током којих је војвођански песник сваког дана цитиран бар једном.

Последњи цитат Мике Антића постован је на 'Фејсбуку' прексиноћ мало пре поноћи. Статус је поставила тинејџерка из Алексинца и он је гласио 'Нигде толико људи као у једном човеку. Нигде толико друкчијег као у истим стварима'. Након тога, према подацима аналитичара из 'Фејсбука', Мика Антић није поменут целог дана".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.