У Софији обављен чин пресвлачења моштију краља Милутина
БЕОГРАД - У Храму Свете Недеље у Софији српски и бугарски свештеници служили су литургију током које је обављен свечани чин пресвлачења моштију Светог краља Милутина које почивају у том светом храму у нове одежде, дар Епархије нишке.
Управа Саборне цркве у Нишу организовала је поклоничко путовање у Софију, па је, осим свештенства светом чину присуствовало и мноштво вјерника из Епархије нишке, објављено је на сајту Српске православне цркве /СПЦ/.
Свету архијерејску литургију јуче је служио епископ белоградчишки Поликарп, викар патријарха бугарског, уз саслужење софијских свештеника и свештеника епархија Нишке, Тимочке и Београдско-карловачке.
Према званичним историјским подацима, мошти српског краља Милутина су пред турским рушилачким бијесом, одмах послије Косовске битке 1389. године склоњене у село Трепча, а послије пропасти српске деспотовине, због епидемије куге, митрополит Силуан однио их је 1460. у Бугарску.
Мошти су данас изложене у Цркви Свете недеље у Софији, познатијом као Краљева црква у Милутинову част. Култ Светог српског краља Милутина у Бугарској је изузетно јак још од 16. вијека, а у Краљевој цркви свакодневно се одржава служба њему посвећена, док вјерници стално долазе да цјеливају мошти, којима се приписује огромна моћ.
С друге стране, краља Милутина славе и други словенски народи, од којих у првом реду Руси. Бугарски историчари наводе да је први захтјев за враћање моштију краља Милутина из Софије у обновљену Пећку патријаршију поднио први руски цар Иван Грозни, који је био дубоко везан за српску традицију јер га је након смрти родитеља одгајила бака Ана Јакшић /послије удаје Глинска/ из чувене српске племићке породице.
Краљ Милутин подигао је више цркава и манастира у Србији него сви Немањићи прије њега. Зна се да је подигао и обновио 42 цркве у Србији, али је градио и храмове на Светој Гори, у Солуну, Цариграду, Софији, Јерусалиму. Владао је од 1282. до 1321. године. Смрт га је задесила у Неродимљу, на Косову, одакле је пренесен у манастир Бањска. У Србији се култ Светог краља Милутина одржава од 1324. године, а још га је Стефан Дечански назвао светитељем. Римокатоличка црква је била против канонизације краља Милутина. Међутим, ни Турци, ни хеленизована Охридска архиепископија нису дозволили да се Милутин чак и мртав врати у Србију јер је био сувише снажан симбол њене државности, моћи и самосталности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
