Тужилаштва у Српској још увијек без ”Скај” оптужница

Ријеч је о апликацијама за комуникацију чије је дешифровање у прољеће 2020. године изазвало тектонске потресе међу криминалним групама широм свијета, јер је истражним органима дало директан увид у најмрачније тајне, поруке и податке које су криминалци међусобно размијењивали увјерени да је њихова комуникација заштићена.

Распакивање ”крипти” у Европи је довело до заплијена стотина тона дроге... Хапшени су нарко босови, одузимана им је луксузна имовина, ”падали” су корумпирани сарадници криминалаца из власти, безбједносних служби и правосудних органа, за које се испоставило да су, ма гдје у свијету, били дубоко инволвирани у заштиту криминалних организација и њихових послова.

Хапшени инспектори, полицајци, судија...

Сличан сценарио усљедио је и у БиХ. Прво хапшење је изведено у јулу 2021. године када је у акцији МУП-а Српске ухапшен Младен Миловановић, некадашњи главни инспектор Управе за организовани и тешки криминалитет, због скривања бјегунца са Интерполове потјернице. Од тада у ”Скај” предметима ухапшено је на десетине осумњичених, међу којима и 15 полицијских службеника...

Ухапшен је и притваран судија Основног суда у Бијељини Јован Савић, компромитована је некадашња замјеница Главног тужиоца Тужилаштва БиХ Диана Кајмаковић, док је некадашњи савјетник министра безбједности БиХ Бојан Цвијетић оптужен за организовање криминалне групе која је, према оптужници, шверцовала више од три тоне дроге. Разоткривене су блиске везе овдашњих криминалаца са клановима из региона и јужноамеричким наркокартелима, заплијењене су стотине килограма дроге, те откривени докази о злочинима који су потресли БиХ попут убиства сарајевских полицајаца, убиства Славише Ћулума...

Оптужено 66 особа, 13 признало кривицу

Главни носилац активности везаних за ”Скај” истраге је Тужилаштво БиХ које је подигло осам оптужница против 66 особа, укључујући три правна лица. Изречене су и прве пресуде. Кривицу је признало 13 особа, а правоснажно су изречене 22 године и 10 мјесеци затвора. Најближи сарадници Тужилаштва БиХ у ”Скај” истрагама су СИПА, Управа полиције МУП-а Кантона Сарајево и Управа за организовани и тешки криминалитет МУП-а Републике Српске, који су на директној вези са Европолом од којег црпе материјале из криптованих апликација.

Њихове активности, али и динамику Тужилаштва БиХ не прате тужилаштва у Републици Српској, која досада нису подигла ниједну оптужницу, док је у Федерацији БиХ то учинило још само Кантонално тужилаштво у Сарајеву.

Како сазнаје АТВ подаци из криптованих апликација најчешће су презентовани Републичком јавном тужилаштву Републике Српске, чије Посебно одјељење за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала у појединим случајевима није било заинтересовано за поступање, па су предмети завршили у Тужилаштву БиХ.

Предмете преузимало Тужилаштво БиХЈедан од тих предмета је убиство начелника Сектора криминалистичке полиције ПУ Приједор Раденка Башића. Након злочина Републичко тужилаштво је истрагу препустило Окружном јавном тужилаштву у Приједору, које је у почетној фази сматрало да нема основа за притварање првоосумњиченог Далибора Раилића. Тако није мислило Тужилаштво БиХ по чијем налогу је Раилић ухапшен чим је пуштен из приједорског тужилаштва. Подаци из ”Скаја” тада су послужили да му Суд БиХ одреди притвор због трговине наркотицима, да би касније био оптужен и као налогодавац Башићевог убиства.

Незванично, Републичко тужилаштво није било заинтересовано ни за истрагу против једног од најтраженијих европских бјегунаца Младена Самарџије. Другачији став је имало Тужилаштво БиХ које је наложило његово хапшење, а убрзо је и притворен.

Доказе из ”Скај” апликације Републичко тужилаштво није користило ни на суђењу Синиши Шакићу, који је неправоснажно ослобођен оптужбе за тешко убиство Славише Ћулума, иако су им преписке из ”крипти” достављене путем међународне правне помоћи од надлежних органа Француске.

На упит АТВ-а у Републичком јавном тужилаштву увјеравају да у својим истрагама користе податке из крипованих апликација, те да их сматрају законитим.

”Тужилаштво располаже одређеним доказима који произилазе из криптованих апликација. Докази су прикупљени путем међународне правне помоћи од других земаља и исти се сматрају законитим и у складу су са одредбама Закона о пружању међународне правне помоћи у кривичним стварима”, наводе у Републичком тужилаштву.

Републичко тужилаштво крије и статистику

Међутим, не желе да објелодане чак ни статистичке податке колико су предмета формирали на основу података из ”крипти”, колико извјештаја су им доставиле полицијске агенције, ни колико су оптужница подигли!?

”Тужилаштво не може износити податке о достављеним извјештајима, покренутим истрагама, нити о оптужницама које су подигнуте на основу доказа произашлих кориштењем криптованих  апликација, имајући у виду да се ради о доказима осјетљиве природе, чињенице да свако изношење информација  везаних за предмет може штетити поступку, као и због угрожавања лица која нису оптужена”, речено је у Републичком јавном тужилаштву Републике Српске.

Истраге са подацима из криптованих апликација тренутно спроводе још Окружно јавно тужилаштво у Бањалуци, те ОЈТ Источно Сарајево у оквиру предмета ”Коде”, али оптужнице нису подигнуте.

Са одређеним подацима из ”крипти” располаже и ОЈТ Приједор, а тичу се убиства Михајла Ступара званог Шмит. Суд је наводно одбио да те податке прихвати као доказ, јер по свему судећи нису прибављени на законит начин. Тужилаштва у Добоју, Бијељини и Требињу тренутно немају истраге у којима се ослањају на апликације ”Скај” и ”Аном”.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.