Тај­не чуве­ног двор­ца у ко­јем је по­тпи­са­но при­мир­је у Ве­ли­ком ра­ту

Agencije
Тај­не чуве­ног двор­ца у ко­јем је по­тпи­са­но при­мир­је у Ве­ли­ком ра­ту
Тај­не чуве­ног двор­ца у ко­јем је по­тпи­са­но при­мир­је у Ве­ли­ком ра­ту

Вер­сај је је­дна од нај­значај­ни­јих зна­ме­ни­тос­ти у Фран­цус­кој, а по по­сјећенос­ти се на­ла­зи одмах на­кон Ај­фе­ло­вог тор­ња. О Вер­сај­ском двор­цу има­мо при­ли­ке да учимо у шко­ли, на фил­мо­ви­ма, у књи­га­ма... али ово су по­да­ци ко­је мно­ги не зна­ју.

Версај је једна од најзначајнијих знаменитости у Француској, а по посјећености се налази одмах након Ајфеловог торња. О Версајском дворцу имамо прилике да учимо у школи, на филмовима, у књигама... али ово су подаци које многи не знају.

Овдје је прво била ловачка колиба. Док се још није ни “родила идеја” о грандиозној палати, на њеном мјесту се налазила кућа у којој је волио да борави Луј XIII , па је тек касније његов син Луј XIV саградио једну од најљепших грађевина на свијету.

Нико није желио да иде у версајске паркове и баште. Било је 372 статуе, 55 водених скулптура, 600 фонтана и стотине хиљада биљака, дрвећа, цвијећа... Стално су се доносиле нове врсте садница из свих крајева свијета, парк је изгледао очаравајуће, али мјешањем свих пријатних створен је неподношљиво непријатан мирис.

Дворана огледала је направљена уз помоћ крађе. У дворани постоји 357 огледала, а 1678. године, када је дворана направљена, огледала су била луксуз. Како је Венеција имала монопол над прављењем огледала, Французи су морали да намаме занатлије да праве огледала за Версај.

Версајски споразум је потписан у Дворани огледала. Версај је кроз вијекове свједочио многим важним уговорима, договорима и споразумима, па је тако сматран правим мјестом и за званично завршавање Великог рата. Мировни уговор је потписан 28. јуна 1919. године, а дворана је тада била обасјана пламеном 20.000 свијећа.

У Версајском дворцу јела су се служила хладна. Грешка при прављењу Версаја је учинила да даљина између кухиње и трпезарије буде толико велика да је краљу и његовим дворанима служено хладно јело. Краљ Луј XV није био задовољан овим “третманом”, па је наредио да се направи његова лична кухиња у приватним одајама.

Марија Антоанета је имала своје “љубавно скровиште”. Мали Тријатнон је изграђен за љубавницу, али је на крају завршио у рукама краљице. Она је често боравила овде, а унутар дворца је постојао чак и приватни театар. Оно што је пробудило знатижељу историчара јесте пећина скривена вегетацијом која се налази у близини, има два улаза и кревет прекривен маховином.

Версај је посједовао приватни зоолошки врт. Најразличитије врсте животиња, дивље и питоме, биле су љубимци аристократије. И други су имали животиње, али овде су зверињаци по први пут били раздвојени, па се нису на истом месту држали “ловци и ловине”. Ово је касније прихваћено широм Европе, а основна је идеја за модерне зоолошке вртове.

Дворац је био мјесто гдје је напредовала наука. Луј XV и Луј XVI су били веома страствени и када је наука у питању. Зато су дворац опремили инструментима и књигама како би имали приступ хронологији, астрономији и картографији. Касније су се истраживања на дворцу проширила, па су звјерињаци били идеални за развијање ветерине, башта за откривање ботанике. Убрзо су биле оформљене и школе за ове науке.

Капија Версаја је потпуно уништена у Француској револуцији. Народ који је гладовао и умирао више није могао да се прави да не види раскош у којем живи краљевска породица, а посебно Марија Антонета, па су у тренутку револуције прво кренули на дворац. Тада су вође револуције наредиле да се капија расклопи, јер у потпуности била прекривена златом.

Омиљено пиће била је топла чоколада. Заправо, то је било омиљени напитак Луја XV али како су дворани морали да удовољавају краљу и да раде све што он ради како би му угодили, сви су пили топлу чоколаду. Оно што је допринијело тражњи чоколаде је свакако прича која је тада кружила, а то је да је ова посластица снажан афродизијак.

У Версају су чак и нокшири били од сребра. Осим краљевске породице, која је имала одвојен простор за тоалет, други су имали само нокшире који су били постављени у углу собе. Како би се надоместио недостатак посебних просторија, нокшири су били сребрни.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана