Спомен-кућа породице Стојановић, прича једне епохе
Сваки град не чине само куће, улице, тргови, него прије свега, чине га људи и породице по којима је упамћен. Приједор, као релативно млад град, имао је срећу да га је чинила и једна породица чије су генерације потомака оставиле готово неизбрисив траг у сталној тежњи и борби за живот по мјери човјека, очување духовног и националног идентитета, као и најсветијих националних вриједности, обичаја, језика и културе. Била је то породица Стојановић, породица свештеника Гавре, његовог сина проте Симе и Симиних бројних потомака.
Кућа Стојановића је историјска прича, али и симбол поштовања и повјерења међу људима јер је на овај начин одато признање угледној, старој приједорској породици која је оставила дубок траг у историји и култури овог краја.
На мјесту данашње Спомен-куће, свештеник Гавро Стојановић је средином 19. вијека изградио породичну кућу, у којој се родио његов насљедник прота Симо Стојановић и која је, стицајем околности, нестала у великом пожару који је захватио Приједор 1882. године.
Кућа је поново изграђена на истом мјесту, овај пут далеко већа. и на спрат, 1893. године и њој су се се родила четири Симина сина (Младен , Сретен, Велимир и Драгутин) и пет кћери ( Георгина, Персида, Јелисавета, Драгиња и Милица).
Од 1929. године у приземљу куће налазила се ординација доктора Младена Стојановића све до 1941. године. Његов одлазак на Козару, као и одлазак његове породице из Приједора, значио је и растанак Стојановића од родне куће.
Музеј Козаре је кућу добио на коришћење седамдесетих година прошлог вијека. Спомен-кућа породице Стојановић је и у предратно вријеме представљала културну понуду Приједора, јер је до посљедњег рата била депанданс музеја гдје су се налазиле двије сталне изложбе. У приземљу је била изложба посвећена погинулим борцима из 2. свјетског рата из овог краја , док је на спрату била поставка у част др Младену Стојановићу, који је био легенда антифашистичке борбе.
Међутим, вријеме је учинило своје јер је кућа због различитих грађевинских материјала од којих је изграђена, била прилично оронула. Покушај санације показао је право стање, па је кућу требало срушити и у заједничкој акцији града и републичког Завода за заштиту споменика културе БиХ из Сарајева почела је изградња нове, идентичне грађевине. Адаптација је трајала неколико година. Послије успјешно изведених грађевинских радова, за шта је општина Приједор издвојила 150.000 КМ све просторије су климатизоване и савремено опремљене као музејски простор и уведено гријање. Спомен-кућа је отворена поводом Дана општине Приједор 16. маја 2007. године.
Кућа је опет додијељена Музеју Козаре Приједор као депанданс, а тиме је остварена замисао да се на једном мјесту сачува и представи богата збирка предмета из ове угледне свештеничке породице, која је дуже од једног вијека вриједно сакупљала народна зрнца мудрости - документе, књиге, фотографије, умјетничка дјела, што данас има велику вриједност и представља неизбрисив траг у култури српског живља Поткозарја.
Спомен-кућа породице Стојановић чини изложбени простор са двије сталне изложбе - оној историјској која сликом и ријечју говори о једној градској, часној, поштеној, напредној свештеничкој породици и њеним потомцима, прије свега доктору Младену, народном хероју и легенди овог краја.
Друга изложба са избором из легата једног од потомака те породице, Сретена, великог ликовног умјетника, академика, је културни објекат којег су Музеј и овај град дуго чекали.
Креатори изложбе, Миленко Радивојац, Предраг Марјановић и радници Музеја Козаре истичу да су у Спомен-кући изложили све што су имали од заоставштине ове породице.
У новом изложбеном простору могу се видјети старе породичне фотографије, документа од историјске важности, одливци и оригиналне скулптуре Сретена Стојановића, акварели, цртежи, скице, као дио његовог легата. Ту су и књиге, љекарски прибор др Младена Стојановића и стари украсни бодеж проте Симе Стојановића, као и сребрна табакера Сретена Стојановића, тениски рекет др Младена и чланска карта првог тениског клуба чији је био оснивач.
Испред зграде ове Спомен-куће је чувена скулптура Сретена Стојановића " Женска глава" или "Распјевана уста" са Иришког вијенца.
- Ова кућа као материјално добро треба да каже овој, али и генерацијама које долазе, како треба да се живи, бори за своје људско и национално достојанство, како да се поруке живота оставе некоме у будућност - каже Наташа Тошановић, кустос ове својеврсне изложбене поставке и историјског споменика.
Од када је, прије нешто више од деценије отворена за посјетиоце, сваки други становник Приједора, посјетио је Спомен-кућу – музеј породице Стојановић. Постала је незаобилазно мјесто за бројне школске екскурзије, појединачне посјете, али и разне културне садржаје.
У кући је 2017. била отворена изложба – "130 година цркве Светих апостола Петра и Павла у Козарцу", коју је саградио свештеник Гавро Стојановић. Уврштена је и у туристичку понуду града и биљежи све више посјета, посебно из иностранства.
Унук проте Симе
Збирка Спомен-куће породице Стојановић се редовно допуњује. Драгоцјене документе и умјетничка дјела ставили су на располагање потомци породице из Београда, Младен Стојановић из Минхена, унук проте Симе који је дао велики допринос да се оствари идеја о породичној кући Стојановића.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
