Робови у 21. вијеку

Полиција је, наиме, у фабрици прије неколико дана пронашла 34 мушкарца, који су били затворени, физички злостављани и натјерани на рад под страшним условима. Плату нису добили најмање шест мјесеци, а радили су од 5.30 до 22 часа. Спавали су у малој просторији и готово да нису добијали храну.

Радници кажу да су власнику фабрике помагали и полицајци и војници. Неколико радника који су успјели раније да побјегну поднијели су пријаве, а полиција све до прошле седмице није реаговала.

Ово, нажалост, није усамљен случај у вријеме када већина људи мисли да је ропство криминална дјелатност из давне прошлости. Данас постоје двије различите гране трговине модерним робљем: једна је она у којем су жртве продате, купљене и коришћене као сексуално робље, а друга је она у којој су несрећни људи искоришћени као робовска радна снага.

Бројеви

Поузданих бројева нема, али међународне организације сматрају да широм свијета има више од 25 милиона жртава робовласништва, па чак и у "напредним земљама". У Европској унији тако око 880.000 људи живи или ради под робовским околностима, процјена је међународних институција.

Према статистичким подацима, 76 одсто особа које живе или раде под робовским условима су присилне проститутке. Остатак се дијели на области присилног рада, трговину органима и илегално усвајање. Модерни видови ропства присутни су у грађевинској индустрији, секс-индустрији, гастрономији, пољопривреди, али и у неким индустријским погонима.

Данашња трговина робљем више не тежи посједовању особе као ствари. Сада трговци желе да остваре велику зараду користећи људски живот као једнократну, потрошну робу.

Бењамин Скинер, аутор књиге о модерном ропству, који је истраживао овај проблем четири године, глумио је купца у борделима, разговарао са људима осуђенима за трафикинг и спроводио бројна истраживања.

На Хаитију је, каже, за само 50 долара могао да добије десетогодишњу дјевојчицу у трајно власништво која би му кувала, чистила, прала и задовољавала његове сексуалне потребе. Он напомиње да је некадашње ропство било једнако ужасно као и ово данас, али прије је господар инвестирао у своје робове, док су они данас само потрошна роба.

- Највише робова данас се продаје у Индији, Пакистану, Непалу и Бутану. С тим да их у Индији има више него у осталим земљама заједно - тврди Скинер.

Дјеца робови

Процјењује се да има око 211 милиона дјеце радника у свијету. Они немају приступ образовању и никаквог другог избора осим напорног рада, а многи су буквално робови.

Према извјештају UNICEF-а, у Бангладешу чак 3,2 милиона дјеце узраста од четири до 17 година раде тешке послове у катастрофалним условима. Око пола милиона дјеце ради седам дана у седмици, а чак 90 одсто спава код свог послодавца. Дјеца раде најгоре и најопасније послове као што су радови у фабрикама, каменоломима и слично, а често без икакве физичке заштите.

Чувена модна кућа "Зара" се прије неколико мјесеци по други пут у двије године нашла у необраном грожђу након што су аргентински инспектори рада направили рацију у три фабрике њихове одјеће и пронашли дјецу робове.

Они су шили за једну од најпознатијих свјетских марки у немогућим условима за рад. Радило се по 16 часова дневно без паузе, сви су спавали у просторијама у којима су радили, већина је била непријављена, а радило се махом о боливијским радницима који су у фабрикама практично били затворени против своје воље.

Пријаву је аргентинским властима поднијела невладина организација "Ла Аламеда", позната по својој борби за права радника.

Слични су услови затечени и у фабрици у Бразилу прије двије године гдје су пронађени радници који су радили по 12 часова дневно за мјесечну плату од 70 евра. "Зара" се јавно извинила и платила одштету од свега 200.000 евра.

Власник "Заре" Амансио Ортега трећи је најбогатији човјек на свијету и најбогатији Европљанин.

У посебној привредној зони Схензхен у Донгуану у Кини дјеца од 14 година свакодневно одрађују 16-часовно радно вријеме, седам дана седмично, за 1,5 долара на час за производњу играчака за "Мекдоналдс", "Дизни" и "Мател".

Спавају на дрвеним креветима, без мадраца. Пошто многа од ове дјеце, уз ову плату, немају могућност да плате лична документа и дозволе за трајни боравак у Схензхену, у овим постројењима остају илегално и мјесецима се не враћају кући.

Бројни извјештаји описују тешке повреде рада у фабрици, експлоатацију дјеце, илегалне плате и неквалитетне животне услове.

И велик број чоколадних производа са свјетског тржишта долази с плантажи какаа с Обале Слоноваче од робовског рада дјеце узраста од пет година па надаље, чији број премашује и 200.000. Осим што обрађују какао, најчешће служе и као распршивачи пестицида тако што преносе тешке вреће пестицида на огромне удаљености по пољима. Ова дјеца су најчешће отета или продата од стране својих родитеља.

Рад за долар

Нову Индију углавном граде савремени робови који од зоре до сумрака калупе пуне блатом и онда их пеку како би направили цигле, а за тај напоран посао не добијају новац него само враћају дугове. У Индији их називају задуженим радницима, а отплаћују кредите или предзајмове које су дали њима или њиховим прецима.

Извођач радова им пронађе посао, али они буквално постају његови таоци. Једна породица тако дневно мора да направи и по 1.000 цигли, а како би отплатила дуг, ради и супруг, па чак и петогодишња кћерка. Чланови породице истичу да никад нису добили плату и да и не знају колико новца дугују. Папире које им дају не знају прочитати, јер је већина радника у селу неписмена.

Потрага за неким бољим животом мотив је многим женама и мушкарцима из Африке, Индије и источноазијских земаља да оду у иностранство. Многи тамо доживе најгора злостављања. Чак и буквално ропство.

У Њемачкој жртве се присиљавају на рад углавном у проституцији, грађевинарству и угоститељству.

У кухињи етиопијског ресторана у центру Берлина радила је једна Етиопљанка од ране зоре до дубоко у ноћ. Она није говорила њемачки, била је потпуно изолована од спољног свијета, а за годину и по рада добила је укупно 500 евра - мање од једног евра по дану.

Односи слични робовласничким појављују се и у областима кућне његе или испомоћи у домаћинству.

Кенијка Фатма Атхман је у Саудијску Арабију отпутовала увјерена да ће тамо радити као учитељица. На пут је наговорила једна сумњива агенција за запошљавање. На аеродрому у Саудијској Арабији дочекао је један радник те агенције и одмах јој одузео пасош. Тада јој је и речено да ће одмах почети радити као служавка - и то неплаћена. Сваког дана је радила по 18 часова и готово да није имала када спавати. Газдарица је често тукла, а газдаричин син сексуално злостављао. У сличној су ситуацији и многе друге жене које су дошле у Саудијску Арабију.

- Сиромашни људи немају никаквих права. Ја сам морала трпјети невјероватне ствари. Газдарица ме психички докрајчила - свједочи Фатма.

Према процјенама организације Хјуман рајтс воч, у Саудијској Арабији најмање 900.000 страних дјевојака живи у сличним или чак горим околностима него Фатма.

Ова земља није изузетак, па чак и у Бечу постоје случајеви, на примјер, у дипломатским домаћинствима, да помоћнице без новчане накнаде раде у кући.

Проституција

Посао трговаца људима с циљем проституције веома је уносан, а овај "бизнис" оствари неколико милијарди долара добити сваке године. Овом криминалном дјелатношћу зарађује се више новца него препродајом оружја или дроге. Недавно је у Аустрији разбијен ланац макроа, који је са 16 присилних проститутки зарадио чак 98 милиона евра.

Према процјенама, око 200.000 дјеце узраста између 12 и 15 година продаје се макроима препродавцима сваке године у САД.

У Африци су тренутно Нигерија и Гана највећи извори људског трафикинга. Према подацима из извјештаја британске полиције, 75 одсто сексуалног робља које је доведено на подручје Велике Британије контролишу бруталне албанске банде. У Њемачкој 75 одсто сексуалног робља долази из земаља Источне Европе, то јест земаља бившег СССР-а.

Казне

Највећи проблем надлежним властима представља непостојање довољно информација, па у борби против модерног ропства органи често тапкају у мјесту.

Кажњавање трговаца људима такође је проблем, па је, на примјер, 2010. у читавој ЕУ само 1.100 трговаца људима правосудно осуђено, што је за 400 мање него 2008.

Проблематична је и чињеница да свака земља има сопствене кривичне одредбе у овој области, те казне које се изричу у већини земаља износе од два мјесеца до максимално 24 године.

Робовласништво

Робовласништво је први облик класног и израбљивачког друштвеног уређења, а заснива се на приватном власништву и на раду робова. Ропство је опстајало, између осталог, због расизма и општег неприхваћања онога што је другачије. Трговина робљем се почела стварати у 15. вијеку, када су Европљани почели да продају ухваћене Африканце и на томе зарађују. Таква трговина људима трајала је до 19. вијека и значајно је утицала на афричку и америчку културу.

Просјачење

Са дјечацима који просе може се остварити приход у висини од 30.000 евра, и то за два-три мјесеца, сазнали су људи из Европола прислушкивањем разговора између два трговца људима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.