Рат о ком нико не пише: Етиопско буре барута на Рогу Африке

Од Авганистана, Сирије, Јемена и Мјанмара, до Етиопије и Нигерије. Ови догађаји данас готово да нису ни на маргинама свјетских дешавања. Тек се спорадично може чути како је неко наводно забринут због изузетно тешког положаја цивила, умирања дјеце, колона избјеглица и хуманитарне катастрофе. Према посљедњим подацима, у свијету је тренутно у јеку чак 27 оружаних конфликата. Из Уједињених нација су упозорили, што је прошло готово неопажено, да је мир угрожен више него у било ком тренутку од краја Другог свјетског рата, те истичући како у областима погођеним овим сукобима живи чак око двије милијарде људи, што је око четвртине популације планете.

Жаришта

Међу најгоре погођеним налази се област Тиграј у Етиопији, Јужни Судан, Сирија и Авганистан. Већ годинама траје и крвави грађански рат између владе Јемена, коју подржавају Саудијци и побуњених Хута, који имају подршку Ирана. Више од четврт милиона људи је убијено, али је много више њих на ивици да умре од глади.

Ништа боље није ни у Сирији и Мјанмару у ком сукоб траје још од 1948. године. Хаотично и неизвјесно је и у Ираку, Сомалији и Малију. Нико не зна колико је тачно људи убијено, расељено и избјегло или од глади умрло у овим државама.

Протеклих седмица поново је прокључало у Етиопији, у регији Тиграј, али и у сусједним областима Амхаре и Афара је конфликтна ситуација. Као друга најнасељенија земља у Африци, Етиопија је кључна за стабилност на Рогу Африке. Уколико се племенски сукоб заоштри као у ранијем периоду, те и Еритреја укључи у исти, страхује се да би он могао попут цунамија да се прелије и на друге просторе.

Сусједна Еритреја је већ позвала на општу мобилизацију војних снага због обновљених тензија и сукоба на сјеверу Етиопије. Власти су већ мобилисале све грађане испод 60 година и запријетиле дезертерима да ће им конфисковати куће. Аналитичари овај потез објашњавају тиме што Еритреја жели поново војно помоћи некада свом највећем мрском непријатељу Етиопији да се избори са побуњеницима из Тиграја, најсјевернијег региона.

Недавно обновљени сукоби између побуњеника из Тиграја и владе уништили су наде у мировне преговоре. Страхује се да би се обнављање ратних дејстава могло проширити и на стабилност осталих земаља које чине такозвани Рог Африке.

Коријени кризе

Да би се схватила суштина овог грађанског, племенског и етничког рата, требало би се вратити у не тако далеку прошлост. Коријени политичке кризе која је претходила рату могу се наћи и у етиопској организацији власти. Наиме, од 1994. године Етиопија има федерални систем у ком различите етничке групе држе контролу свака у својој регији. Странка Тиграјски народно ослободилачки фронт (ТПЛФ) владала је Етиопијом од 1991. године кад је са власти свргнут војни режим. Земља је након тога постала напреднија и стабилнија, али се непрестано изражавала забринутост због кршења људских права и ниског степена демократије.

На крају се незадовољство прелило у протесте, што је довело до реконструкције владе и доласка на власт Абиј Ахмеда. Он је тада одлучио да оконча дугогодишњи територијални спор са сусједном Еритрејом, за шта је награђен Нобеловом наградом за мир. Либерализовао је политику, основао нову странку и смијенио кључне лидере владе из Тиграја оптужене за корупцију и репресију. Ове промјене Абију су донијеле популарност, али су изазвале немир међу његовим критичарима у Тиграју.

Лидери Тиграја доживјели су Абијеве реформе као покушај централизације и уништавања етиопског федералног система. Размирице су доживјеле врхунац у септембру 2020. године кад Тиграј није послушао централну власт и одржао је властите регионалне изборе. Јаз се продубио у октобру, кад је централна влада укинула редовно издвајање средстава за Тиграј и прекинула све везе с њима. Администрација Тиграја саопштила је да се то своди на “објаву рата”.

Од тада, обје владе су прогласиле једна другу “нелегитимном”. Тиграј, такође, замјера премијеру његово “непринципијелно” пријатељство са предсједником Еритреје Исајасом Афеверкијем. Иначе у тој најсјевернијој од 10 етничких регија Етиопије живи око шест милиона становника, око пет одсто од 110 милиона колико их укупно има Етиопија.

Боја коже

Грађански рат у Етиопији са мањом или већом жестином траје двије године. Од избијања сукоба у новембру 2020. године, међународне организације за људска права и хуманитарне групе документовале су злочине, широко распрострањено сексуално насиље, присилно расељавање и нападе на цивилну инфраструктуру од стране снага етиопске федералне владе и њихових савезника, укључујући снаге владе Еритреје. Међутим, истакнуто је како су и снаге тиграјанске милиције умијешане у убијање и силовање еритрејских избјеглица.

Посљедње процјене Свјетског програма за храну показују да рекордних девет милиона људи у три региона, погођена сукобима у сјеверној Етиопији, пати од акутне глади, а ситуацију је додатно закомпликовала овогодишња велика суша, али и покидани ланци снабдијевања због рата у Украјини. 

Предсједник Свјетске здравствене организације Тедрос Гебрејесус упозорио је како је ситуација због сукоба у његовој домовини гора од било које друге хуманитарне кризе у свијету, укључујући рат у Украјини, питајући се притом није ли недостатак глобалног ангажмана у овом случају повезан с “бојом коже”. Тедрос је изнио опаску - “да ли свијет доиста једнаку пажњу посвећује животима црнаца и бијелаца”, с обзиром на то да су тренутне кризне ситуације у Етиопији, Јемену, Авганистану и Сирији изазвале само “дјелић” забринутости коју доноси рат у Украјини.

И стварно, оно што највише забрињава јесте то да је овај рат и хуманитарна криза потпуно у сјени “гламурозније” и за западне медије “занимљивије” украјинске кризе. Реаговао је само Џо Бајден пријетећи продужавањем санкција политичарима из Етиопије, као да то може ријешити хуманитарну катастрофу у овој земљи. Још већу иронију изазива његово објашњење како то ради како би Америка очувала своју националну безбједност. 

Спор око бране

Потенцијални разлог за избијања рата између Етиопије, с једне, и Судана и Египта с друге стране, могла би бити и градња велике бране на ријеци Нил од стране власти из Адис Абебе. Преговори између ове три земље трају већ деценију у покушају да се постигне договор о раду и пуњењу резервоара ове бране, што Египат доживљава као егзистенцијалну пријетњу. Преговори су прекинути од априла 2021. након што су три земље зашле у ћорсокак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.