Постоји ли Европа тридесет година од уједињења Њемачке: Под кишобраном Брисела створено ново царство

Њемачка тридесет година након поновног “срастања” које је званично заживјело 3. октобра 1990. представља најмоћнију и најутицајнију државу у Европи. Једноставно, Европска унија која је у почетку служила као кишобран за ратом подијељену Њемачку, данас се не може замислити без ове државе. Међутим, и данас, баш као прије 30 година, много је питања и дилема. Једно од њих јесте и да ли је процес који је започео рушењем Берлинског зида завршен, те да ли су економске и културолошке разлике између “западњака” и оних са истока временом превазиђене? Шта је то што и данас мучи генерације одрасле у неким источноњемачким градовима, те који су разлози што у тим подручјима данас “цвијета” неонацизам? И на крају, питање свих питања, да ли овако моћна Њемачка у једном тренутку може показати и своје  “друго лице”?

Из прве руке

Њемачки политиколог и историчар Клаус Шредер, поводом ове годишњице, упозорио је како грађани западног дијела земље и даље не схватају менталитет источних Нијемаца. Како је истакао проблем представља и то што се Оси, како на западу подругљиво називају своју источну браћу, плаше странаца и промјена. Тај страх, како је истакао,  присутан је и код млађих генерација, које чак и не знају како се некада живјело у ДДР-у.

Према ријечима Александра С. који већ годинама живи и ради у Њемачкој, више од 25 година, остаци прошлости и данас су присутни у овој држави. Истиче како се то прије свега осјети у “класним” разликама, менталитету и поимању живота. 

- Заокрет је за многе источне Немце значио прије свега незапосленост. Запад који је некада изгледао као рај, показао се као сурово капиталистичко друштво. Идеална слика је врло брзо избледела. Исток и запад Немачке су и даље подељени по економским и друштвеним питањима. Градови Дрезден и Лајпциг су обновљени и привукли су нове компаније, али се рурални источни региони још нису опоравили. Ни обећања о једнаком стандарду се нису остварила. Плате на истоку су и даље значајно мање од оних на западу - каже Александар.

Објашњава како је осјећај поноса и успјеха и данас упадљиво одсутан на истоку. Све је јаче осјећање да је дуги процес приближавања не само стао, већ да се преокренуо.

- Данас Немци на истоку и западу не само да различито гласају, они и мисле другачије, па и осјећају. Стрепње источних Немаца послије губитака послова, несналажења у новом западном систему и великог егзодуса становништва с истока на запад, дошле су до изражаја током мигрантске кризе када су се многи жалили да држава уместо да реинтегрише источне Немце даје издашне бенефиције мигрантима - објашњава Александар.

Подјеле и разлике

На ове подјеле упозорава и професор историје на Филозофском факултету у Бањалуци Славојка Бештић-Бронза наводећи како је

Њемачка у посљедње три деценије уложила неколико стотина милијарди евра у подизање нивоа инфраструктуре и животног стандарда на простору својих “нових” сјевероисточних покрајина, али су разлике у том контексту и даље остале прилично велике.

- Недостатак финансијских перспектива је кључни разлог што се неколико милиона становника бивше Источне Њемачке преселило на простор запада. На тај начин је та спирала различитости додатно продужена и продубљена. Процес изједначавања на том плану ће и даље бити мукотрпан и неизвјестан. Поред тога, рурални простори Саксоније и других источних покрајина су традиционално изолационистички настројени. Тако се ствара наизглед парадоксална ситуација да највећу нетрпељивост према странцима, а генерално и промјенама, показују управо оне области гдје странаца готово да нема и гдје су промјене због економије уствари највише потребне. То ће резултовати само још већим заостајањем тих изолационистички настројених области, које су површином мале и релативно ријетко насељене - каже она.

На ове подјеле упозорава и бивши амбасадор Србије у Њемачкој Иво Висковић, наводећи како су оне најпримјетније у дистанци коју западни Нијемци имају према онима са истока. Како је рекао, остало је неко укоријењено схватање да су они мање образовани, мање склони културним обичајима који се гаје на западу, те да су економски мање способни од “западњака”.

- Они чак своје сународнике са истока увредљиво називају Оси - каже Висковић.

Српски каријерни дипломата Владислав Јовановић сматра како  није једноставно живјети 50 година у једној комунистички организованој земљи, изолованој од остатка свијета, а онда се пробудити у другој, сасвим другачије уређеној држави.

- У Западној Немачкој је све било фокусирано на појединцу, а на истоку на колективу. И то се на неки начин задржало и до данас у главама појединих источних Немаца -  појашњава Јовановић.

И економиста Бранко Драгаш сматра како су ове подјеле унутар самог њемачког друштва и даље присутне, те да се у појединим случајевима ради о потпуно два различита свијета.

- То се види на готово сваком кораку. Између људи постоји велика и непремостиве разлике - наводи Драгаш. 

Успон царства

И поред свих ових негативних ствари око поновног “срастања”, Њемачка је успјела да за врло кратко вријеме постане једна од најјачих европских држава. Према ријечима професора међународног права са Факултета политичких наука у Крагујевцу, Радована Вукадиновића, Њемачка је на најбољи могући начин искористила своју позицију унутар ЕУ.

- Она је  под тим европским кишобраном, успела да се врати на политичку сцену света. Улазак Западне Немачке у ову организацију јој је омогућио да добије све оно што је изгубила у рату и након што је блоковски подељена. Други историјски преломни моменат је био Мастришки споразум из 1992. Немачка је након тога значајно успела да ојача своју привреду, али и свој политички положај. Врло брзо се показало да Европска унија са две Немачке или једном уједињеном, нису исте организације - рекао је Вукадиновић.

Слично мишљење имају и дипломате Висковић и Јовановић, али и економиста Драгаш, наводећи како је након уједињења ова држава врло брзо постала свјетска сила.

- Немачка? То је Европска унија! Ако би се некада и десило да она напусти све то, попут Британије, ни ове заједнице не би било више. Од ње не би остало ништа. И тога су Немци свесни - каже Јовановић, док Драгаш додаје како, за разлику од неког ранијег периода, власти у Берлину сада новцем освајају Европу.

Како каже Њемачка је 1990. остварила оно што је био Хитлеров сан. А онда су искористили ЕУ за свој привредни развој и економско покоравање Европе. Та моћ данас је почела да забрињава остатак свијета. Кроз историју, у неколико наврата, показало се како велика и уједињена Њемачка може да буде непредвидива и опасна. А колики је тај страх од тог другог лица некада био можда се најбоље може видјети из једне од анегдота везаних за бившег британског предсједника Винстона Черчила. Он је наводно својим сарадницима једном приликом рекао како га ујутро могу пробудити само у два случаја. Први - ако се деси Трећи свјетски рат, а други ако се поново уједини Њемачка.  И бивши француски предсједник Митеран остаће упамћен по својој изјави како Њемачку толико воли да је сретнији када су двије на европском континенту.

Крах ЕУ и евра

Већ 30 година то није тако. Сви саговорници “Гласа Српске” су мање-више сагласни да се историја може тешко поновити. Наглашавају да не треба занемарити појаву све већег броја неонациста и десничарских покрета у овој земљи, али и да те снаге немају велику моћ.

- Екстремизам готово да постоји у свакој земљи. У Немачкој је “десничарство” пустило корене током националног социјализма и та енергија и данас постоји. То је нека врста носталгије за показивањем моћи - каже Јовановић.

И историчарка Бештић-Бронза наглашава како без обзира на све страхове, претходних 30 година нас је у потпуности увјерило у чињеницу да ова земља нема неких  освајачких претензија. Како је истакла на том плану не треба очекивати никакве даље промјене, односно “довршавања”.

- Почетак деведесетих година био је обиљежен одређеним страховима у Пољској и Чехословачкој да ће Њемачка тражити ревизију граница успостављених након Другог свјетског рата, те да ће покренути неки нови “Продор на исток”. Али данас је видљиво да Њемачка има проблеме да насели и своје сјевероисточне области, те да нема никакве основе да се сматра како јој је потребан некакав додатни “животни простор” - рекла је она.

Њој је, објаснила је, потребан само простор који јој је отворила Европска унија, а у којем они данас ведре и облаче.

Како ће Њемачка изгледати у будућности? Драгаш нема дилема. Упозорава како економске прилике у овој земљи нису ни приближно сјајне колико се покушава приказати. Да је тако, каже он, може се видјети и из недавно објављених финансијских резултата Бундесбанке.

- Објављени су подаци како је ова банка у минусу од чак 110.000 милијарди евра. Шта то значи? Немачки развој је фалсификован лажним европским еврима. Верујем да ће ускоро доћи до отрежњења и суочавања са реалношћу. Због тога очекујем распад ЕУ и крах евра. За Немачку се не бојим, они већ имају спремне “дојче марке” - закључио је Драгаш.

Зелено свјетло

У новембру 1989. године, а након рушења Берлинског зида, тадашњи канцелар Хелмут Кол представио је програм “10 тачака”, који је требало да послужи као “подлога” за уједињење Западне и Источне Њемачке. У том тренутку Париз, Лондон и Москва нису били баш спремни да на карти Европе виде велику Њемачку. Међутим, крајем јануара 1990. дошло је до великог преокрета и Совјети су дали зелено свијетло.  Према посљедњим истраживањима, готово двије трећине Нијемаца и даље вјерује да овај процес није завршен. Чак 64 одсто анкетираних рекло је да су разлике у животним условима још увијек превелике.

Маргарет Тачер

Присјећајући се свог службовања у Берлину, Висковић каже како не може да не помене и обиљежавање 20. годишњице уједињења. Како каже, “Немци су увек били резервисани према Британцима, а поготово према бившој премијерки Маргарет Тачер која је била једна од највећих противница тог уједињења”.

- Кад су поменули њено име сви присутни Немци су зазвиждали, а онда и ставили прст на уста - каже Висковић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.