Политика и музика: Када пjесме постану неподобне

BBC на српском
Политика и музика: Када пjесме постану неподобне

Широм свијета, пјесме су забрањиване - најчешће због политике.

С времена на вријеме појави се вијест да је одређена особа непожељна у некој земљи, институцији или кафани - а исто то се може догодити и пјесми.

Од Лили Марлен, преко Тамо далеко до Диктаторе - на удару се може наћи било који музичар.

Пјесме се забрањују или цензуришу из различитих разлога, али најчешће због политике.

Пада влада, пада пријава

Пјесме се забрањују или цензуришу из различитих разлога, али најчешће због политике/ББЦ

Бранислав Лечић у филму Професионалац наручује Бајаги пјесму Пада влада, на шта му овај одговара да “за пада влада, пада глава”.

Адвокатица из Шапца Вера Палинкаш тврди да је због ове пјесме против ње поднета дисциплинска пријава Адвокатској комори Шапца.

Она каже да је пријављена јер је наручила ову пјесму у једном шабачком ресторану, гдје је за разлику од Бајаге у Професионалцу, вођа оркестра одбио да је отпјева.

Владан Мијаиловић, предсједник Адвокатске коморе Шапца, каже за ББЦ на српском да је пријаву поднио управни одбор коморе, али да још увијек није вођен дисциплински поступак.

У пријави се наводи да се у вријеме свечаног ручка послије одржане скупштине коморе, Палинкаш “непристојно понашала кршећи на тај начин углед адвокатуре, тако што је крајње погрдно и неваспитано се обратила музичару.”

Забава се одржала почетком новембра прошле године, послије скупштине Адвокатске коморе Шапца.

Док Палинкаш тврди да је пријава поднесена због политике, Мијаиловић каже да комора није политичка организација и да су се адвокати жалили само због њеног понашања.

Отказ експрес

У првом дијелу филма Балкан Експрес народни пјевач Тома Здравковић добија батине јер је одбио да нацистима отпева пјесму Лили Марлен.

Иста пјесма је почетком децембра 2016. године довела до тога да Марко Орељ, кувар у једном београдском ресторану, добије отказ.

“Док сам припремао храну, чуо сам из ресторанског дела како одјекују тактови песме коју су на уснама имали фашистички војници када су починили највеће злочине у историји човечанства”, рекао је Орељ за Вечерње новости.

Он је потом дошао у ресторан и “рекао музичарима да одложе инструменте и прекину са свирком” пјесме коју су наручили гости из Њемачке.

Позвао је и менаџера ресторана да се пожали, на шта му је он одговорио “да може да иде кући”.

Менаџер Драган Недељковић, потврдио је да је Орељ добио отказ, али и додао да није био свјестан значења ове пјесме.

“Почео је гласно да виче како та песма не сме да се свира. Он није на посао примљен да буде музички уредник, већ кувар”, рекао је Недељковић

Текст за пјесму је написан током Првог свјетског рата, а први пут ју је уочи Другог свјетског рата извела њемачка пјевачица Лале Андерсен.

Пјесма говори о “војнику који чезне за дјевојком под фењером”.

Све радио станице у окупираном Београду су је пуштале у исто вријеме - у 21.55, а у престоницу Југославије је стигла из Беча, преко официра који је управљао Радио Београдом.

“Лили Марлен јесте пјесма коју су певали војници њемачког Вермахта. То јесте пјесма која је заправо симболизовала њемачку окупациону власт. То јесу симболи нацизма, њиховог тријумфализма у земљама које су окупирали и у којима су владали”, изјавила је историчарка Бранка Прпа за Радио Слободна Европа.

Домаћи национализам у суседству

Пјесма Свиће зора реп састава Београдски синдикат постала је незванична химна литија које се у Црној Гори одржавају од 31. децембра 2019, као одраз негодовања Српске православне цркве и грађана због усвајања Закона о слободи вјероисповијести.

Крајем фебруара Митрополија црногорско-приморска у Подгорици је позвала Београдски синдикат да наступи на једној од литија.

Ипак, чланови бенда тврде да им је био забрањен улазак у Црну Гору. Они кажу да су неки чланови враћени са граничног прелаза, а да је један члан депортован са аеродрома у Подгорици.

Пјесме су и раније биле разлог за покретање правних поступака и реакцију надлежних у Црној Гори.

Владо Георгиев је наступио на концерту у Херцег Новом поводом “800 година самосталности СПЦ и 630 година Косовске битке” у августу 2019. године. Једна од отпеваних пјесама била је српска традиционална песма из Првог свјетског рата Тамо далеко.

Министарство културе Црне Горе тада је најавило подношење кривичне пријаве против организатора догађаја због, како су навели, “негирања црногорског идентитета”.

Нечујне и невидљиве пјесме

Умјетници каткад пјесмом знају да изразе сопствено мишљење и упуте друштвену или политичку критику.

Чланови београдске панк рок групе Џа или Бу вјерују да су им поједини наступи отказивани због пјесме Диктаторе.

“У Студентском граду, на дан концерта нам је речено да не смемо да певамо ту песму. Пошто ми нисмо пристали, концерт је отказан”, изјавио је менаџер групе Дејан Милојевић за Данас у марту 2017. године.

Пјесма је иначе настала годину дана раније, послије хапшења пјевача групе Небојше Симеуновића Сабљара “под оптужбом за високо технолошки криминал и угрожавања безбедности” тадашњег премијера, а данашњег предсједника Србије Александра Вучића.

Како је било у Југославији?

У социјалистичкој Југославији је рокенрол музика била и те како популарна.

Ипак, државне институције контролисале су садржај.

На првом албуму ријечке панк групе Параф нашла се Народна пјесма и стих “ни једне нема боље од наше полиције”.

“Ми смо сами прије снимања скинули проблематичне дијелове текстова, јер ако не промјенимо то, нећемо га објавити. Мада нисмо нешто претерано ни мењали и суштину смо задржали”, рекао је раније Валтер Коцијанчић, пјевач Парафа у интервјуу за ББЦ на српском.

На таласу скривене провокације јахали су београдски Идоли и 1981. године објавили нумеру Маљчики. Амбасада Совјетског Савеза је реаговала и послала протесту ноту телевизијским и радио станицама у Југославији које су пуштале пјесму.

Чернобиљска катастрофа је инспирисала група Грива да сними пјесму Каљинка са Аленом Исламовићем. План је био да се сними и спот, али је бенд одустао због “спољних притисака”, како је рекао пјевач овог бенда Златко Каравла.

Да пјесма може довести до великих неприлика, говори и примјер пулских КУД Идијота. Они су на фестивалу “Живјети на Медитерану” у италијанском граду Ређо Калабрија из 1987. године представљали Југославију.

На позив италијанске публике, изашли су на бис и свирали италијанску радничку пјесму Bandiera Rossa.

То је испровоцирало једног италијанског полицајаца - карабињера који се попео на бину и прекинуо наступ. Настала је општа туча у публици, а организатори су се касније извинили групи и цио инцидент означили као “самостални потез појединца”.

Овај догађај је описао басиста бенда Ненад Марјановић у биографији “Живот с иди(ј)отима”.

Крајем осамдесетих Рамбо Амадеус је са Бором Ђорђевићем из Рибље Чорбе снимио пјесму Америка и Енглеска. Њен првобитни назив био је Катаклизма комунизма, али према Рамбовим ријечима “ПГП то није хтио објавити”.

Данас у рефрену пјесме пјева о “катаклизми капитализма” и за њу каже “да је визионарска и самим тим подложна цензури”.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана