Перишић: Одлука о новом предсједнику Турске увелико ће зависити од потеза званичног Вашингтона

Други круг предсједничких избора у Турској, по први пут у историји те земље, биће одржан 28. маја, након што ниједан кандидат у недјељу није освојио 50 одсто гласова, а аналитичари, иако веће шансе дају актуелном турском лидеру Реџепу Тајипу Ердогану него његовом главном противкандидату Кемалу Килиџдароглуу, упозоравају да би требало имати у виду да Запад вјероватно неће сједјети скрштених руку.

У трци за предсједника Турске, осим Ердогана и Килиџдароглуа, био је још и Синан Оган, а мјеста у тамошњем парламенту, њих 600, јуриле су 24 странке те 151 независни кандидат.

Перишић подсјећа да се нису обистиниле прогнозе “западних аналитичара” да ће Килиџдароглу, као фаворит Запада, имати благу предност коју је, заправо, обезбиједио актуелни турски предсједник.

- С том предношћу улази у други круг, али постоји опасност да Запад, као и 2014. године, покуша да сруши и сада Ердогана преко обојене револуције, тако да и сада очекујем њихове потезе пред или послије другог круга гласања. Турска од 2016, у односу на раније, води поприлично самосталну политику. Води неутралну политику, дистанцирала се од НАТО-а као и од Вашингтона, није увела санкције Русији, а уз то има и изванредну економску и енергетску сарадњу с том земљом. То не одговара Западу - рекао је Перишић за “Глас”. 

Истиче и да трећепласирани Оган долази из странке која је, према програму, сличнија Ердогановој те не вјерује да ће сви из њихових редова гласати за прозападног кандидата у трци за предсједника. Када је ријеч о БиХ, сматра, да политичком Сарајеву, без обзира на блиске везе Бакира Изетбеговића с Ердоганом, одговара више Килиџдароглу.

- Цијело Сарајево се ослања на Запад, на Вашингтон. Република Српска то види на својој кожи. Ако би побиједио Килиџдароглу, захладио би односе с Русијом, прешао на вашингтонску политику, а то би се негативно одразило на односе и са Србијом и Србима у БиХ који имају добре односе с Ердоганом, а који је водио уравнотежену политику према БиХ - закључио је Перишић.

Бивши дипломата Зоран Миливојевић за Срну је оцијенио да први резултати показују да Ердоган ужива подршку народа, али и да је Запад уложио велике напоре да дође до смјене власти у Турској.

Право гласа  у Турскојимало је 64,11 милиона људи, а турски Врховни изборни савјет је јуче, у послијеподневним часовима, потврдио спекулације да ниједан од предсједничких кандидата није добио 50 одсто плус један глас, због чега ће побједник бити познат након поновног изласка бирача на биралишта крајем овог мјесеца.

Ердоган, који доминира турском политиком двије деценије, добио је 49,51 одсто гласова, Килиџдароглу 44,88, Оган нешто више од пет, а Мухарем Инце који се повукао из трке неколико дана уочи избора, али је име остало на листићу, 0,43 одсто гласова. Ови избори су, према оцјенама, веома важни јер неће само бити одлучено ко ће водити Турску у наредном периоду. Они ће, наиме, утицати и на будуће односе у свјетлу сукоба Украјине и Русије, али и према земљама западног Балкана.

Владајућа странка АКП предсједника Турске Реџепа Тајипа Ердогана сама је, према првим резултатима, обезбиједила 266 мјеста у парламенту, након што је освојила више од 35 одсто гласова, а са савезничким странкама требало би да има више од 320 од укупно 600 посланичких мјеста у парламенту. С друге стране, Килиџдароглуова Републиканска народна странка освојила је 25,4 одсто гласова.

“Геополитика” је јуче оцијенила да Ердоган може да слави побједу и прије другог круга предсједничких избора. За Ердогана је, како су објавили, можда и боље што ће доћи до другог круга, јер ће с лагодне позиције моћи да каже да је у Турској био “фестивал демократије” и да су грађани могли да бирају и у другом кругу.

Разгледнице и марш

Реџет Тајип Ердоган рођен је 1954. године. Као тинејџеру отац му је давао џепарац од 2,5 турске лире седмично, што је мање од једног долара, а од тога је куповао разгледнице које је препродавао на улици. Уз то је продавао и флаше воде возачима који су били заглављени у саобраћају, а у младости је полупрофесионално играо фудбал. Фенербахче је хтио да га доведе, али је његов отац, Ахмет, спријечио трансфер.

Кемал Килиџдароглу је, с друге стране, рођен је 1948. и каријеру је провео као службеник и бирократа у финансијским институцијама. Присталице га зову турски Ганди јер је током “Марша за правду” с присталицама, попут Гандија у Индији 70 година раније, пјешачио 450 километара од Анкаре до Истанбула, због хапшења и отпуштања оних који су наводно на било који начин повезивани с неуспјелим пучем 2016. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.