1918. година

Први свјетски рат ће заувијек остати записан као велика прекретница у људској историји.

На крају овог рата пропала су четири најутицајнија царства која су постојала: Њемачко, Аустроугарско, Османско и Руско. Атентат Гаврила Принципа на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда важи као повод за Први свјетски рат.

Ово је означило почетак модерног доба. Послије рата настала је модерна идеја о националној држави и окончано је доба царстава. Нека од највећих савремених питања, попут ратова на Блиском истоку, такође су покренута.

Други далекосежни догађај из 1918. године био је шпански грип, који је према неким процјенама, заразио око једне трећине свјетског становништва и убио најмање 50 милиона људи.

Болест је несразмерно утицала на становништво неких земаља, али нас је и натерала да развијемо нове начине суочавања са епидемијама и пандемијама.

1945. година

Ако је постојала током 20. вијека јасна прекретница између "прошлих" и “данашњих” времена, то је 1945. година. Неки историчари чак ову годину означавају као почетак савремене историје.

Било је нејасно како ће након Другог свјетског рата изгледати свијет. Наравно, не смијемо да запоставимо 1945. ни као годину првих атомских бомби. Додајемо, тако, још једну ствар прилично дугачком списку онога што може да збрише човјечанство.

Много је важније било све политичко маневрисање међу земљама побједницама, јер су сви жељели да прогурају своју верзију свјетског поретка.

Како се рат ближио крају, Британија је желела да САД ослободе што више европске територије. У том је тренутку било јасно: Све што савезници не узму, завршиће у рукама Совјета.

Поред политичких преговора између страна, све веће непријатељство између Совјета и осталих у победничким преговорима у суштини је покренуло Хладни рат. Ово је дефинисало геополитичке односе у наредним деценијама.

1962. година

Свјетски значај догађаја 1962. године није још потпуно познат. Наравно, Хладни рат је био очигледно вријеме за велику тензију између САД и Совјетског савеза. Ово је била и година Кубанске кризе.

Ипак, ни један од ових догађаја није имао утицај на остатак света као нешто што се догађало у Ватикану.

Године 1962. почео је други састанак Ватиканског сабора; први се догодио око 100 година раније. Око 2.500 бискупа и вјерника позвано је у базилику Светог Петра на четири сједнице савјета, а посљедња седница је одржана 1965. године.

Циљ је био да редефинишу мјесто Цркве у модерном, послијератном и постколонијалном свијету. Неки је називају најважнијим догађајем у модерној хришћанској историји, јер је она дефинисала вјеру за све наредне године.

Рођење многих карактеристика које данас сматрамо својственима хришћанству, попут братства унутар вјера, дозволе за употребу језика који нису латински током мисе и општег кодекса понашања за модерне хришћане.

1979. година

Иако је немогуће препричати све кључне догађаје из 1979. године, биће довољно само набројати неке, почев од инвазије СССР на Авганистан.

Овај рат није само допринео крају СССР-а и глобалном паду комунизма. Створио је и модерну верзију исламског тероризма.

Захваљујући средствима из земаља попут Саудијске Арабије и САД, отпор локалног становништва против страног освајача претворен је у свети рат против "безбожних комуниста".

Као што ћемо касније сазнати, свет је платио страшну цијену финансирања овог екстремизма. [10]

Такође, 1979. је била и година Иранске револуције, која је утрла пут моћној али данас крајње радикализованој држави Иран.

У Великој Британији, Маргарет Тачер постала је премијер. Њене политике родиле су нови стил управљања, који данас многи називају "неолиберализам", а који је обликовао све конзервативне покрете наредних деценија.

1990. година

Поред поновног уједињења Њемачке и распада Совјетског савеза, 1990. је била пресудна за глобални пад комунизма.

Био је то крај масовног "експеримента дугог века" у већем делу света. Иако комунизам и даље преживљава понегде, 1990. је био крај таквог глобалног поретка.

Међутим,то није све. Прва верзија "World Wide Web" (WWW) пуштена је заједно са прегледачем да бисте јој приступили. Интернет какав данас знамо је први пут покренут баш ове године. Од тада, нисмо се ни одвојили од екрана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.