Није све тако црно: Ово је шест разлога за оптимизам у 2020. години

Али аналитичар ЦНБЦ-ја Фредерицк Кемпе ове године је одлучио да направи један другачији попис - шест разлога за оптимизам у 2020.

Притом се, како сам каже, водио максимом чувеног британског премијера Винстона Черчила: "Песимиста види тешкоће у свакој прилици, а оптимиста прилику у свакој тешкоћи."

1. Глобални просперитет расте

Први разлог на овом попису може се једноставно сажети: Никад нам није било оволико добро. Глобално гледано, просперитет је досегао највиши ниво икад забиљежен, барем према Индексу просперитета британског Института Легатум.

Овај индекс сваке године мјери просперитет у 167 земаља свијета, и то на основу чак 300 индикатора, а ове године забиљежио је напредак у 148 и назадовање у само 19 од наведених 167 земаља. Напредак је забиљежен на подручјима од здравства, образовања и основних услуга до веће финансијске сигурности.

"Побољшање глобалног просперитета подстакнуто је отворенијим економијама и побољшањем животног искуства људи", закључује се у овогодишњем извјештају. А мјерено у посљедњих 10 година, просперитет је у благом, али константном порасту.

Исто тако, више од милијарду људи изашло је из екстремног сиромаштва од 1990. до данас, према подацима Свјетске банке. Још само 10% свјетске популације живи у екстремном сиромаштву, што је најмањи постотак икад забиљежен.

2. Нека од најгорих мјеста на свијету се поправљају

Угледни британски лист Тхе Ецономист сваке године бира земљу године, а прилично је симболично да је ове године као земљу која је постигла највећи напредак изабрао Узбекистан. Након што је диктатор Ислам Каримов умро 2016, реформе премијера Шавката Мризијојева почеле су давати резултате.

Док Каримов није умро, Узбекистан је био "затворено друштво вођено посебном бруталношћу и некомпетентношћу", а режим је "наводно кувао дисиденте живе у кипућој води, а сигурно тјерао мноштво мушкараца, жена и дјеце да црнче у пољима памука", пише Тхе Ецономист. Узбекистан је од тада углавном окончао присилни рад, затворио најзлогласнији затвор, отворио земљу страним новинарима и обрачунао се с бирократима који рекетаре мале предузетнике тражећи мито.

Све су ово, наравно, ствари познате становницима бројних других ауторитарних држава широм свијета. Други на Ецономистовој листи је Судан, чији диктатор Омар ал Башир, "један од најопакијих тиранина на свијету", није умро, него га је народ протјерао масовним протестима. Нови премијер техничке владе обећао је изборе кроз сљедећа три мјесеца

3. Глобална средња класа никад није била већа, а половина свијета живи у демократији

Иако постоји оправдана забринутост за растућу неједнакост унутар земаља, како у земљама у развоју тако и у развијенима, не смије се занемарити ни позитиван тренд смањења неједнакости међу земљама. А тај тренд је присутан већ десетљећима.

Заправо, први пут од Индустријске револуције око половине свјетског становништва може се сматрати средњом класом.

Осим тога, половина свјетског становништва сад живи у демократији - за разлику од највећег дијела људске историје, кад демократија или није постојала или је била само острвце у океану диктатуре.

4. Насилни сукоби су у паду

Кад је о ратовима ријеч, слика је такође двојака. С једне стране, ужасни ратови у Сирији, Јемену и Авганистану и даље трају, а свједочили смо и бруталном етничком чишћењу муслиманских Рохинџа из будистичког Мјанмара, које је УН назвао геноцидом.

Ту су увијек и страхови да би велике силе, Америка и Русија или Кина, могле изазвати нови свјетски рат или пак да би Бреxит могао изазвати распад Европске уније и тако отворити пут новом сукобу на Старом континенту. Али не треба заборавити да ниједна сила не жели рат заиста, с обзиром на његове катастрофалне посљедице. Да су заиста хтјеле заратити, посљедњих година имале су више него довољно прилика.

Осим тога, историја свијета од 1500. до данас показује да су велике свјетске силе међусобно ратовале више од половине времена, према графикону који је израдила страница Оур Wорлд ин Дата.

5. Постајемо паметнији и толерантнији

Милијардер и филантроп Бил Гејтс, цитирајући књигу психолога и лингвиста Стевена Пинкера Просвјетитељство нашег доба, пише да глобални просјечни ИQ расте за око три бода сваке деценије. "Мозгови дјеце развијају се све више захваљујући побољшаној прехрани и чишћем околине", пише Гејтс.

"Размислите о томе колико симбола интерпретирате сваки пут кад провјерите екран свог мобитела или погледате карту подземне жељезнице. Наш свијет данас подстиче апстрактну мисао од младе доби и то нас чини паметнијима", додаје Гејтс.

Надаље, Гејтс истиче како је прије стотину година бити геј било легално у само 20 земаља свијета, а данас је у више од 100 земаља свијета. Истраживање Легатума такође показује да су становници 11 земаља постали толерантнији у посљедњих 10 година, посебно према ЛГБТ заједници.

Али у исто вријеме Легатум закључује да се лична слобода говора, удруживања и окупљања све више ограничава, с чак 122 земље гдје је данас има мање него прије 10 година.

6. Технологија може спасити планету

Да, много тога у вези с умјетном интелигенцијом је застрашујуће. Умјетна интелигенција би могла ојачати тиране, угрозити послове за добар дио људи и учврстити предрасуде које већ имамо.

У исто вријеме историја је пуна примјера гдје су технолошке промјене донијеле више напретка него опасности. Напредне технологије могу нам помоћи у многим доменама, од здравства до борбе против климатских промјена.

На примјер, квантни рачунари могли би помоћи у заустављању климатских промјена кроз симулације које могу открити нове и учинковитије катализаторе за "хватање угљеника", експерименталну технологију која би требало да заустави гомилање стаклерничких гасова у атмосфери.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.