"Невесињска олимпијада" старија од свјетске

Срна
"Невесињска олимпијада" старија од свјетске

ТРЕБИЊЕ - Спортско-традиционална, културна и туристичка манифестација "Невесињска олимпијада", која се одржава од 19. вијека на Братачком лугу код Невесиња, старија је од модерне свјетске олимпијаде, истиче за Срну виши кустос етнолог-антрополог у Музеју Херцеговине Божана Ђузеловић.


Према плакату који чува Црквена општина Невесиње, ова манифестација има континуитет и традицију од 1891. године, а према народном предању датира од 1874. године, наводи Ђузеловићева.

"Та манифестација је почела тако што су се још за вријеме Аустроугарске организовали домаћини у коњичкој трци, а касније су у томе учествовали и аустријски официри и војници. Временом та манифестација поприма мало шире обрисе тако што се укључују друге спортске традиционалне игре као што је скок у даљ, борба на брвну, пењање на стуб намазан лојем, скакање на мијех, повлачење конопца", наводи Ђузеловићева.

За вријеме одржавања ове олимпијаде у Невесињу се окупи на хиљаде људи који дођу из свих крајева бивше Југославије. Зато је то једна од највећих и најмасовнијих манифестација у источној Херцеговини.

"Невесињска олимпијада" налази се на Листи нематеријалног културног насљеђа Републике Српске, те на Прелиминарној листи као дио нематеријалног насљеђа БиХ.

Ђузеловићева истиче да је номинација ове традиционалне манифестације на посебну Унеско листу као примјер добре праксе веома значајна за Невесиње и Херцеговину, ако се узме у обзир да је Унеско свјетска организација која се бави искључиво заштитом и промоцијом традиционалног културно-историјског насљеђа.

"Невесињска олимпијада се и даље одржава на Братачком лугу, сваке године је све више учесника који учествују у традиционалним спортским играма и коњичким тркама. Има и оних чији су дједови и неки од блиских предака били учесници и управо је то значајан елеменат јер показује да је то примјер добре праксе, јер се преноси са генерације на генерацију", наводи Ђузеловићева.

Она додаје да је номинациони фајл припремало Министарство просвјете и културе Републике Српске у сарадњи са Музејом Херцеговине и да је "Невесињска олимпијада" један од елемената који је први номинован на прелиминарну листу нематеријалног насљеђа БиХ.

"У Херцеговини имамо и друге елементе, али првенствено смо кандидовали Невесињску олимпијаду јер је она по свом карактеру једна од најзначајних спортских традиционалних манифестација у БиХ. То је први пут да се један елеменат који је категорисан као нематеријално насљеђе номинује на Унескову листу као примјер добре праксе", каже Ђузеловићева.

Она истиче да је монографија новинара Радио Невесиња Драгана Граховца, који је објединио у једну књигу сву архивску грађу и новинске текстове који помињу "Невесињску олимпијаду", послужила као врло значајан материјал за припрему номинационог фајла.

Номинациони фајл садржи и кратак документарни филм на основу кога ће Унеско да утврди да је стварно Невесињска олимпијада примјер добре праксе, наводи Ђузеловићева.

На Унескову репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства 2014. године је уписан "Змијањски вез", а 2018. године "Брање траве иве на Озрену", док је номинован "Узгој коња липицанера".

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана