Неиспричане анегдоте Бориса Врховаца: Марадониним дресом расплакао капетана, Росија чекао осам сати

Један од бољих примјера који потврђује тезу античког римског филозофа је Бањалучанин Борис Врховац, надалеко познати и признати колекционар дресова и спортских реквизита.

Човјек који у својим торбама, споменарима и архиву има милионе, а да га при томе уопште не интересује материјална вриједност, одлучио је прије двадесетак дана да са грађанима Бањалуке, становницима Републике Српске, али и туристима подијели највредније експонате из своје колекције. “Музеј спорта” у дворани “Борик” пун је као шипак дресова и предмета највећих спортиста планете.

Новак Ђоковић, Марадона, Пеле, Лионел Меси, Мајк Тајсон, Карл Луис, Валентино Роси и многи други тренутно су под сводовима бањалучког храма спорта и сви који желе да виде оригиналне предмете које су дали управо Врховцу могу то да ураде. Неко на отварању поставке рече да се оваквог садржаја не би постидјели ни Њујорк, Париз, Мадрид и заиста је тако. О Врлетовој страсти писали су нашироко не само домаћи него и многи свјетски медији, а са нама је одлучио да подијели занимљиве анегдоте на путу ка прибављању свих тих предмета.

Све је, каже, почело 1987. године када је у Рукометни клуб Борац дошао легендарни Изток Пуц, од којег је добио први дрес. И тако је кренуло, мање-више спонтано. Врховац је у то вријеме тренирао рукомет, али се интересовао и за посао физиотерапеута, позив који му је касније отворио многа врата. Харизматични колекционар у потпуности се посветио својој страсти почетком новог миленијума, када је добио посао у Катару и тамо остао пуних 14 година.

Доха је већ тада постајала Мека за велике спортске догађаје па је Врховац практично у комшилуку имао прилику да сретне највеће спортске звијезде. Широк осмијех, најчешће препорука неког од пријатеља, као и албум са фотографијама и потписима већ “уловљених” суперстарова били су сигурна улазница при првом контакту са новом “метом”.

Увијек истиче да му је легендарни Бора Милутиновић намјестио много ситуација и вјечно му је захвалан шта је све учинио за њега. Било је признаје и негативних искустава, али на његову срећу јако мало. Много више је оних позитивних па данас каже да му је осим предмета највећа сатисфакција што је упознао на стотине врхунских спортиста и са многима од њих остао у контакту и дан-данас. Са нама је подијелио неколико најзанимљивијих сусрета.

Тетоважа која је разњежила Нолета

Са најбољим тенисером свијета Врховац другује већ шест година. Новак Ђоковић је 2015. године први пут одабрао Доху за старт сезоне, а Врле то није желио да пропусти. Преко Ненада Зимоњића са којим је добар пријатељ дошао је до Нолета, иако тренутак није био баш најбољи. Српског тенисера у четвртфиналу је савладао Иво Карловић, али је велики шампион и поред тога у фоајеу хотела стрпљиво потписивао аутограме и фотографисао се са фановима. Врховцу је дао пуну кесу опреме, као и потписан рекет за Бору Милутиновића, који је у том тренутку био на Новом Зеланду. Идуће године поново су се срели и тада је пало једно велико обећање.

- Имао сам качкет са његовим знаком, али и знаком Ролан Гароса. Мало смо попричали, изразио сам наду да ће се докопати и толико жељеног трофеја у Паризу, а он ми је тражио качкет, потписао га и ставио смајли. Тада сам му обећао да ћу, ако он освоји Ролан Гарос истетовирати његово име, а он се насмијао не вјерујући да ћу то заиста урадити - прича Врховац.

Као што је познато, Новак је испунио свој задатак па је услиједио нови сусрет на Олимпијским играма у Рију. Десет пута болнији него онај послије пораза од Карловића. Хуан Мартин дел Потро распршио јер Новаков сан о златној медаљи у првом колу. Плакали су сви којима је Ноле у срцу, баш као и Врховац. Због деликатног тренутка одустао је од своје намјере, али се велики шампион појавио два дана касније у олимпијском селу да би поздравио српске спортисте и пожелио им срећу.

- Тада сам одлучио да активирам свој задатак. Дошао сам на лице мјеста и подсјетио га на договор. Он ми је говорио да сам луд, да му је неугодно, али ја нисам одустајао. Потписао ми се на руку, а ја сјео у такси и отишао у прву тату радњу. Послао сам фотографију Зимоњићу, он Нолету. Нису могли да вјерују. Поново смо се срели у Дохи у јануару 2017. године, он је фотографисао и признао да му је једно од најдражих, да тако кажем признања - препричава Врховац.

Шеиков најскупљи дар

Врховац је током боравка у Катару масирао једног шеика са којим је временом постао и пријатељ. Често су причали о фудбалу, испитивао га је ко му се више допада Лионел Меси или Кристијано Роналдо, а Врховац одабрао Аргентинца.

- Знао је да сам колекционар и једном ми је послије масаже дао поклон у кеси. Дешавало се то и раније па сам му се захвалио и кренуо, а он ме је питао хоћу ли да је отворим. Рекао сам да хоћу и отворио, кад тамо дрес и копачка Лионела Месија уз сертификат да је купљен на хуманитарној аукцији. Шеик је дао доста новца за то и онда ми поклонио. Нисам могао да пронађем ријечи како да му захвалим. Месија сам срео пет пута и имам много успомена, али ме је овај шеиков гест и те како дирнуо - признаје Врховац.

Сузе које објашњавају божанство

Повратак у Бањалуку з стално из Катара 2014. године био је све само не обично путовање. Требало је у једном лету донијети све што је скупљао претходних 14 година. Оне највредније успомене спаковао је у пет руксака и покушао да их унесе са собом у авион, док је за остатак пртљага који је добрано премашивао дозвољену количину и тежину платио папрену цијену. Међутим, ни руксаци нису могли са њим у авион. Испријечила се стјуардеса, а Врховац ни мање ни више него позвао капетана. Пришао му је намрштени италијански пилот питајући у чему је проблем, а Врховац послије неколико секунди разговора извукао кеца из рукава.

- Питао сам га одакле је, а он је рекао да је из Напуља. Наравно, идуће питање је било упућено да ли навија за Наполи, а он је озареног лице причао како је то најбољи клуб, а Дијего Марадона најбољи икада. Онда сам му рекао да има част да вози најскупљи пртљаг у својој каријери и даћу му након слијетања у Београд показати нешто што би сваки навијач клуба подно Везува желио да има. Пустио ме је да уђем, видјевши да сам упоран и рекао да не излазим из авиона када слетимо. Тако је и било. Током лета сам нашао потписан Марадонин дрес из Наполија, а када сам му га показао, настала је једна од најупечатљивијих сцена мог живота. Почео је да се смије и плаче у исто вријеме, није могао да вјерује шта има у рукама. Све то уз блиједи поглед његовог копилота из Шри Ланке, који није знао шта је то толико посебно. Још када сам му показао своје фотографије сусрета са покојним Дијегом и потписан дрес са његове опроштајне утакмице, загрлио ме и буквално био ван себе. Објаснио сам му и да ми је Марадона дао дрес са посљедње утакмице рекавши да ћу га ја боље чувати од њега... Направио је десетак фотографија, стиснуо ми руку и пожелио срећу - присјећа се Врховац.

Чекање Доктора се исплатило

Врховац одлично памти и сусрет са легендом мотоциклизма Валентином Росијем. Први сусрет су имали током тренинга за Велику награду Катара и том приликом му је чувени Доктор рекао да дође у хотел да би му дао мајицу.

- Тако је и било, отишао сам одмах у лоби хотела и поздравио Валентина када је пролазио. Отишао је у собу и мислио сам да ће ми одмах донијети мајицу, али то се није десило, Попио сам једну кафу па другу, воду, сок, ма не знам више ни шта нисам, а њега није било. Међутим, био сам упоран као мазга. Коначно, указао се испред мене када је кренуо на вечеру. Питао сам га: “Па добро, гдје је мајица”, а он ме онако зачуђено погледао и узвратио: “Да ли је могуће да чекаш мајицу осам сати”? Климнуо сам главом, а он је отишао у собу и донио ми мајицу - рекао је Врховац.

Чекање се и те како исплатило.

- Сљедеће године поново сам дошао у хотел, јавио му Се, а он једном од чланова свог тима рекао да им дам број пасоша и податке како бих могао да посматрам трку из његовог бокса. Нисам могао да вјерујем. Искрено, нисам ни гледао трку, био сам фасциниран окружењем, моторима, свим тим мониторима, технологијом... Непроцјењиво - нагласио је Врховац.

“Хуманитарна” рукавица

И прича о рукавици Мајка Тајсона има везе са шеиком. Он је боравио у Лондону припремајући се за једну хуманитарну вечеру на којој су званице могле да купе предмете познатих, а новац ишао у хуманитарне сврхе.

- Ја наравно нисам био позван на догађај, али сам био у хотелу у којем је одсјео и Мајк Тајсон. Сједио је у лобију са неким пријатељима, а ја сам пришао, представио се и замолио да ми поклони неки предмет. Он је био врло љубазан, извадио је из тобе рукавицу и потписао је, уз услов да одем до кутије која је ту била постављена и убацим нешто новца, пошто је ријеч о хуманитарној вечери. Новац ме не занима, успомена је нешто што остаје и што има много већу вриједност од новца - истакао је Врховац

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.