Неандерталци су сахрањивали своје мртве са цвијећем?

Agencije
Неандерталци су сахрањивали своје мртве са цвијећем?

Скелет неандерталца откривен у пећини Шанидар у Ираку која је већ позната по фосилима изумрлих рођака наше врсте пружа нове доказе да су они сахрањивали своје мртве, као и да су у тим ритуалима користили цвијеће, саопштили су научници.

У пећини у полуаутономној области Курдистан на сјеверу Ирака 1960. године откривен је добро очуван горњи дио тијела одраслог неандерталца, који је живио прије око 70.000 година,

Процјењује се да је неандерталац који је назван Шанидар З био у 40-тим или 50-тим годинама, али је његов пол остао неутврђен.

Пећина је била кључна локација за археологију 20. вијека.

Прије шест деценија у њој су ископани остаци 10 неандерталаца, седам одраслих и троје дијеце, што је пружило увид у њихове физичке карактеристике, понашање и исхрану.

У то вријеме пронађене су прегршти полена у земљишту у близини једног од скелета, што је навело научнике да истраже могућност да су неандерталци сахрањивали своје мртве уз погребне ритуале са цвећем.

Та хипотеза допринела је томе да се промјени преовлађујуће мишљење да је доба неандерталаца било мрачно и брутално.

Критичари су изнели сумње, наводећи да би полен могао да буде контаминација од модерних људи који раде у пећини или од глодара или инсеката.

Кости Шанидар З, које су, како се чини горњи дио скелета откривеног 1960. годние, откривене су међутим у седименту који садржи древни полен и друге минерализоване остатке биљака, што је поново оживјело могућеост да су одржаване сахране са цвијећем.

Научници већ годинама воде дебату о томе да ли су неандерталци сахрањивали мртве уз погребне ритуале, као што то ради наша врста, у оквиру шире дебате о нивоу њихове когнитивне софистикације.

"Овдје је кључна намера која се крије иза сахрањивања. Можете да сахраните тијело из чисто практичних разлога, како бисте избјегли опасне лешинаре или како бисте елиминисали задах. Када у питању нису практични разлози, то је важно јер показује комплексније, симболичко и апстрактно размишљање, саосјећање и бригу за мртве, а можда и осјећање жалости и губитка", рекла је научница с Универзитета Кембриџ Ема Померој.

Научницима изгледа да је Шанидар З намјерно смјештен у јаму ископану у дубљим слојевима земље, а био је дио групе од четири индивидуе.

Пронађен је како лежи на леђима са лијевом руком испод главе и савијеном десном руком испруженом у страну.

Неандерталци, крупније грађени од хомо сапиенса и са гушћим обрвама, насељавали су Евроазију и атлантску обалу до планине Урал од прије отприлике 400.000 година, а нестали су прије око 40.000 година, када је наша врста населила регион.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана