Канцеларија УН: Расте употреба дроге у свијету

Тањуг
Foto: Илустрација

БЕЧ - Око 269 милиона људи широм свијета су 2018. године били корисници дрога, што је 30 одсто више у односу на 2009. годину, док више од 35 милиона људи пати од поремећаја употребе дрога, закључак је Извештаја о употреби дрога, који је данас објавила Канцеларија Уједињених нација за питања дроге и криминала.

Извjештај, такође, анализира утицај вируса Ковид-19 на тржишта дрога, те у извештају стоји да иако његови ефекти још нису у потпуности познати, прекогранична и друга ограничења повезана са пандемијом већ су довела до несташице дрога на улици, као и до повећања цијена и смањења њихове чистоће.

Све већа незапосленост и све мање могућности узроковане пандемијом такође ће вјероватно имати несразмеран утицај на најсиромашније, чинећи их рањивијим када је реч о употреби дрога, а утицаће и на трговину и узгој дрога како би могли да зараде новац, наводи се у Извештају.

Извршна директорка Канцеларије УН за борбу против дроге и криминала Гада Вали каже да рањиве и маргинализоване групе, млади, жене и сиромашни плаћају цијену за свјетски проблем са дрогама.

"Криза повезана са вирусом Ковид-19 и економски пад прете да опасности од дрога учине још сложенијим, када су наши здравствени и социјални системи доведени до ивице и када наша друштва дају све од себе да се са тим проблемима изборе", рекла је Вали.

Истиче да је потребно да све владе покажу већу солидарност и пруже подршку, прије свега земљама у развоју, да се изборе са противзаконитом трговином дрогама и понуде услуге засноване на доказима о поремећајима изазваним употребом дрога и повезаним болестима.

Због вируса ЦОВИД-19, кријумчари ће можда морати да пронађу нове руте и начине трговања, а активности кријумчарења преко даркнета и слање пошиљки поштом могу бити у порасту, упркос томе што је међународни ланац испоруке поштанских пошиљки био у прекиду.

Пандемија је такође довела до несташице опиоида, што за последицу може имати да људи посежу за доступнијим супстанцама као што су алкохол, бензодиазепини или да их мјешају са синтетичким дрогама.

Може доћи, наводи се у Извештају, и до још штетнијих модела понашања при употреби јер неки корисници дрога прелазе на убризгавање или чешће убризгавање.

У Извештају се каже да ако владе реагују на исти начин као што су то учиниле у економској кризи 2008. године, када су смањиле буџете који се односе на употребу дрога, онда би интервенције као што су спречавање употребе дрога и услуге лечења зависности од дрога могле бити озбиљно погођене.

Када је реч о трендовима употребе дрога, канабис је био најкоришћенија супстанца у свијету 2018. године и процјена је да га је користило 192 милиона људи.

Опиоиди, међутим, остају најштетнији, јер је током протекле деценије укупан број смртних случајева изазван поремећајима услед употребе опиоида порастао за 71 одсто, при чему је међу женама тај број порастао за 92 одсто, док је код мушкараца забележен раст од 63 одсто.

Употреба дрога повећала се много брже у земљама у развоју током периода од 2000. до 2018. године.

Адолесценти и одрасли млађе доби чине највећи део оних који конзумирају дрогу, док су млади и најосетљивији на ефекте дрога јер их највише користе, а њихов мозак је још у развоју.

Сиромаштво, ограничено образовање и социјална маргинализација остају главни фактори који повећавају ризик од поремећаја употребе дрога, а рањиве и маргинализоване групе такође могу бити суочене са препрекама за добијање услуга лечења због дискриминације и стигме.

Генерални секретар УН Антонио Гутуреш каже да су узајамна подршка и вјеродостојне информације показале да су главни ослонац за дјелотворан одговор на пандемију КОВИД-19 и спасавање живота.

"Сарадња, поуздани подаци и дјеловање засновано на доказима пресудни су за суочавање са многим изазовима које доноси проблем са дрогама на глобалном нивоу, заштиту безбедности људи и остваривање циљева одрживог развоја", рекао је Гутуреш.

Овогодишња тема Међународног дана борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама „Боље знање за бољу негу", каже Гутуреш, говори о потреби да се осмисле решења заснована на чињеницама и заједничкој одговорности.

Истиче и да међународна заједница има чврсте полазне основе за дјеловање - усаглашен правни оквир и обавезе наведене у Министарској декларацији Комисије за опојне дроге из 2019. године.

Наводи и да је он са својом Владом пре више од две деценије, као премијер Португала покренуо политику против дрога која је заснована на активностима у разбијању трговине дрогом и онемогућавање оних који остварују профит на људском очају.

И друго, додаје, побринути се да они којима је потребно лијечење да га и добију.

"Тај приступ је успио и конзумирање дрога је значајно опало, посебно међу младима. Данас Португал има једну од најнижих стопа смртности од злоупотребе дрога у Европи", наводи Гутуреш.

Међународна заједница може, истиче, развити одрживе алтернативе узгоју усјева нелегалних дрога, борити се против трговине дрогом и организованог криминала, унаприједити одговоре правосуђа као и услуге превенције, лијечења и рехабилитације за особе зависне од дрога и релевантне интервенције у борби против ХИВ-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана