Каква ће бити судбина зграде Генералштаба у Београду

ГС
Каква ће бити судбина зграде Генералштаба у Београду

На углу Немањине и улице Кнеза Милоша у Београду, требало би да буде саграђен објекат вриједан 500 милиона долара - на мјесту зграде Генералштаба, која је уништена током НАТО агресије 1999.

Критике да се крше закони и скрнави културно добро, не престају да стижу, иако званичне потврде да је договор постигнут нема ни у Србији, ни преко Атлантика. Да се о томе преговара, наговјештава потенцијални инвеститор - зет бившег америчког предсједника Доналда Трампа.

Прво је Џаред Кушнер на друштвеној мрежи објавио да ће улагати у Србији, уз фотографије идејног рјешења. Потом је и "Њујорк Тајмс" писао о томе да ће зет бившег америчког предсједника градити у српској престоници.

За тај медиј - потврда од Кушнера - да жели да изгради у Београду луксузни хотел, пословни и стамбени простор.

"Још нисмо склопили те послове, тако да до реализације можда и неће доћи, али смо напорно радили на њима и прилично смо близу", написао је Џаред Кушнер.

Да још ништа није потписано потврдио је за РТС и министар овлашћен за преговоре и реализацију пројекта.

Историјски и архитектонски значај зграде Генералштаба

Историчар Небојша Дамјановић каже да је до око Кнеза Милоша увијек било мјесто где су грађена српска министаства и установе, па и војне касарне у 19. вијеку, па је и зграда Генералштаб нека врста континуитета.

"Никад се не може довољно нагласити да такве зграде сачувамо, посебно у нашем Београду који је релативно млад град у архитектонском смислу. Били су и многи ратови па нисмо превише сачували, па би тим пре требало сачувати ово", рекао је за РТС историчар Небојша Дамјановић.

Према одлуци Владе из 2005. године, објекти Генералштаба проглашени су за споменике културе. Степен заштите не дозвољава рушење, кажу архитекте. Када се нешто прогласи за културно добро, не постоји временско ограничење, већ тај статус само може да се укине.

"Постоје мере заштите које штите тај објекат и све што се ради мора да се ради по правилима те заштите. Те мере подразумевају да објекат који је под тим статусом може да остане у тим габаритима и намени која је била када је и добијена заштита", објашњава архитекта Данијела Рабреновић.

Ако зграда буде реконструисана, о намјени и решењу требало би да се пита стручна комисија Репубичког завода за заштиту споменика културе, а одлуку доноси Влада Србије.

"Не постоји ни једна влада која је била у Србији а није покушавала да нађе партнера како би тај простор ревитализовала. Ми преговарамо са неколико компанија, једна од њих је компанија која је показала како сматра да треба да изгледа тај читав простор", каже министар Горан Весић.

Између комеморације и иновације

У интервјуу "Политици", бивши амерички дипломата Ричард Гренел, каже да је уништавање Генералштаба у бомбардовању 1999. велики губитак за културну и архитектонску историју Београда, и да би у име сећања на историју у средишту новог "Генералштаба" био Меморијални центар.

"Овај пројекат ће на много начина бити мост преко тог деструктивног сукоба – не само између Србије и Америке после 1999, већ и мост између рушевина и прелијепе архитектонске историје Београда много пре тога. За многе у архитектонској заједници зграда Генералштаба је значајна и због свог оригиналног творца Николе Добровића. У сарадњи са заједницом српских архитеката и урбаниста развијаће се као мост између прошлости и будућности, између Срба и Американаца, између комеморације и иновације“, рекао је Ричард Гренел.

Жеља да се изгради мост између Америке и Србије, на камену спотицања у односима двије земље, није се први пут појавила. Према ријечима Ивице Дачића - интересовање америчких компанија за градњу на локацији некадашњег генералштаба датира од раније.

Дачић: Коштуница и градска власт ДС-а дали су Маршалат Американцима

"Ево, ја када сам био премијер долазили су људи Доналда Трампа са жељом да ту праве хотел. Тад није то могло да буде реализовано из више разлога, то је било пре него што је постао председник. Зар не мислите да је нешто, било од тога реализовано још и у то време. А кад већ говоримо о томе подсетићу на Маршалат, Маршалат је део поред Белог Двора који је такође бомбардован у време рата '99. Влада Војислава Коштунице и градска власт ДС-a донела је одлуку 2006. и 2007. да ту бомбардовану народну имовину прода Американцима да ту направе амбасаду. Што сад то нико не помиње", каже Ивица Дачић.

Према најавама које долазе од најзаинтересованијег инвеститора поред хотела и станова на месту рушевина био би саграђен и комплекс са музејом и спомен-обележјем.

"Да покажемо људима шта се ту догодило, да нико ништа од свега тога не крије, али да развијамо даље Београд и нашу земљу са великим и веома значајним инвестицијама. Мислим да је то заиста нешто изузетно, то ће значити и у српско-америчким односима поправљање, али без заборављања онога што се догодило. И такође са чувањем дела онога што је већ 90 одсто уништено, а то је дело Николе Добровића", каже предсједник Србије Александар Вучић.

Преговоре о локацији у строгом центру града води министар финансија. Када и ако буде постигнут договор, из Владе кажу, јавност ће бити обавјештена.

"Када будемо завршили преговоре и када тај уговор буде потписан, ја ћу са онима са којима буде потписано одржати конференцију за штампу, јавност ће бити упозната са свим детаљима уговора, а онда ће све што се буде радило бити у складу са нашим позитивним прописима", наглашава Весић.

Према идеји првог градског архитекте Николе Добровића, градња зграде Генералштаба почела је 1955. а завршена десет година касније. Државни секретаријат за послове народне одбране као својеврсни симбол државе, војске и модерне архитектуре уништен је у бомбардовању СР Југославије у мају 1999.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана