Како се мијењала методологија придобијања бирача у Српској: А онда су се појавиле агенције

Партијски слогани до дан-данас личе један на други као јаје јајету и разликују се само у нијансама, а заједничко им је да се акценат ставља на Српску и гласови лове на подгријавању патриотских осјећања према Републици Српској. Да то даје резултате прије више од деценије је открио лидер СНСД-а Милорад Додик, који је у неколико наврата поновио шта народ највише воли да чује на предизборним митинзима. Додик је потпуно отворено рекао да прича о побољшању економске ситуације, повећању плата, изградњи инфраструктуре, нових објеката и саобраћајница “не пије превише воде”.

- Људи млако реагују на ту причу без обзира на резултате које беспоговорно постижемо. Када кажем: “Живјела Република Српска” тек тада добијем прави аплауз - поновио је неколико пута лидер најјаче странке у Српској.

Дугогодишњи новинари и свједоци времена од увођења вишестраначја и првих демократских избора у Српској и БиХ, па до почетка кампање за овогодишње локалне изборе, апсолутно дијеле његово мишљење. Пензионисани уредник “Гласа Српске” Пантелија Матавуљ каже да прве демократске изборе 1990. године у предвечерје рата није обиљежило подизање међунационалних тензија, већ буђење националне свијести на свим странама.

- Тада су се искристалисале три националне странке СДС, ХДЗ и СДА, при чему је СДС више имао одлике свенародног покрета него политичке партије, ХДЗ је био отворено хрватска национална странка, док је СДА и тада, као и данас, покушавала да створи привид да је странка свих грађана БиХ, иако је било кристално јасно да је то готово стопроцентно бошњачка странка - присјећа се Матавуљ.

Појава опозиције

Он каже да формирање прве демократске власти коју су представљали лидер СДА Алија Изетбеговић као члан Предсједништва БиХ и централна бошњачка политичка фигура, затим Момчило Крајишник као један од првака СДС-а и предсједник Скупштине БиХ и функционер ХДЗ-а Јуре Пеливан као предсједник Владе није наговјештавало да ће доћи до крвавог сукоба, који је двије године касније букнуо у БиХ.

- И данас тврдим да су за рат одговорни страни центри моћи, којима је циљ био разбијање Југославије, али праву оцјену треба препустити историчарима - каже Матавуљ.

Када је ријеч о првим послијератним изборима у Републици Српској 1996. године, он каже да су одржани у атмосфери великих очекивања због престанка рата, али и изузетно јаког међунационалног набоја због жртава које је однио нетом завршени рат.

- Знам да се у Српској појавила опозиција, међу којом је најозбиљнија била Социјалистичка партија, која је формирана 1993. године, као својеврсна алтернатива неприкосновеном СДС-у. Око социјалиста се окупила коалиција лијевих странака под називом Савез за мир и прогрес, али није остварила озбиљан резултат, јер је освојила неких десетак посланичких мјеста. СДС је добио натполовичну већину посланика, а десетак посланика на крилима оштрог национализма освојила је Српска радикална странка - присјећа се Матавуљ.

Он каже да се о превирањима која су наступила већ почетком 1997. године зна готово све, исто као и о првом доласку Милорада Додика на власт почетком 1998. године, али додаје да се ни из тог периода не сјећа неког препознатљивог слогана, нити озбиљне политичке кампање.

Дугогодишња новинарка и уредница неких од најутицајнијих медија у Српској Мирјана Кусмук каже да се ни она не сјећа озбиљне кампање из првих послијератних година.

- Оно што ми је остало из тог периода јесте да је послије повлачења Радована Караџића из јавности и политичког живота дошло до својеврсног трвења унутар СДС-а у вези са тим ко треба да преузме кључну улогу у СДС-у. На крају је Биљана Плавшић однијела превагу испред Алексе Бухе, а знамо да је врло брзо услиједио и раскол у СДС-у - каже Кусмукова.

Она додаје да су прве поратне године обиљежиле међунационалне тензије.

- Прва озбиљна политичка кампања и период када су политичке странке почеле да ангажују маркетиншке агенције и куће за истраживање јавног мњења почео је са општим изборима 2002. године, који су били и први избори на којима су званичници бирани на четворогодишњи мандат. Знам да је ПДП тада први ангажовао тадашњи “Стратеџик маркетинг” из Београда, који је за њих радио предизборна истраживања. Послије тих избора све странке су почеле да ангажују маркетиншке куће - каже Кусмукова.

Кампање без маште

Актуелни директор Српске новинске агенције - СРНА и дугогодишњи уредник “Независних новина” Радмило Шиповац на један потпуно другачији начин говори о политичким кампањама и предизборним слоганима. Шиповац каже да је као новинар, а касније и као уредник волио да препознатљиве изборне слогане пакује у новинске наслове.

- ПДП је имао слоган “Најбоље за Српску”, а ја једноставно нисам могао да издржим да не ставим наслов “Најбоље за Српску, не гласајте за њих”. За коалицију СДС-а и ПДП-а озваничену као Савез за побједу у старту сам, на основу анкета, у наслову означио  “Савез за побједу, а избори за поразе”. За посљедње опште изборе слоган СДС-а “Вратимо Српску народу” био је зицер за новинаре, јер се одлично могао искористити, што су неки врло вјешто и радили, тако да се  продужи наслов у “Вратите ви Српској што сте узели од народа”, а послије тога да се редају заборављене афере “Центрекс”, “Селект импекс”, “Голфови”, итд... - каже Шиповац.

И он се слаже да кампање у Српској нису превише креативне и маштовите и увјерава да су маркетиншке и куће за истраживање јавног мњења почетком овог миленијума у БиХ препознале добро тржиште са којег до данас исисавају новац од странака, често без озбиљних резултата.

- Не заступам став да слогани имају неку одлучујућу улогу у политичким кампањама. Свакако да ефектан, односно симпатичан слоган може да остане у уву па и да опредијели понеког бирача да се због тога одлучи за ту странку, али не могу да се сјетим ниједног таквог слогана у Српској. Сигуран сам да већина грађана у Српској и данас памти слоган “Поштено Ђинђић” који је заиста остао у уву, док од свих слогана који су за протекле двије деценије коришћени у Српској ниједан није ни близу ушао у народ као тај - каже Шиповац.

Млади политиколог Љубинко Јовић каже да је суштина слогана да у мало ријечи и на што ефектнији начин представи главне идеје кампање и програмске циљеве партије. Он каже да међу слоганима за новембарске локалне изборе нема ниједан такав.

- Од слогана које памтим и који су мени симпатични је СНСД-ов “Под заставом Српске” и СДС-ов “Свиће” са општих избора 2018. године. СНСД је и прије двије године, као и годинама прије тога, а наставили су и у кампањи за овогодишње изборе, играо на карту саборности око идеје Републике Српске. Тај неки континуитет у кампањи показали су и најновијим слоганом “Окупљање за Српску” и не улазећи у резултате њихове владавине, за континуитет у кампањама им се мора одати признање. С друге стране, СДС је прије двије године са слоганом “Свиће” на класичан опозициони начин настојао да убиједи бираче да ће се сви окренути ка њима. Чини ми се да и слоганом за овогодишње изборе “Српска по мјери свих нас” шаљу сличну поруку. Прије двије године бирачи то нису препознали - каже Јовић.

Континуитет

А када је ријеч о континуитету у кампањама СНСД-а, који је споменуо Јовић, он је озбиљно почео на локалним изборима 2008. године, на којима је та странка остварила надмоћну побједу. СНСД је 2008. године представио слоган “Моја кућа, Српска”, који су означили као логичан наставак слогана “Напријед Српска” из 2006. и “Прво Република Српска” са ванредних избора за предсједника РС, на којима је као нестраначка личност побиједио њихов кандидат Рајко Кузмановић. На општим изборима 2010. године ова странка изашла је са слоганом “Српска заувијек”, на којима је поново однијела побједу, али на локалним изборима 2012. године побједу су покушали да однесу асоцирањем на 2008. годину и пред бираче су изашли са “Српска, кућа до куће”, али то су једини избори на којима ова странка није однијела побједу. Послије тога, након што су, како је рекао лидер ове странке “схватили поруку народа” на свим изборима односили су надмоћну побједу, а поготово у посљедња два изборна циклуса.

С друге стране, опозициони СДС се никада није у потпуности опоравио од пораза на општим изборима 2006. године, на које је изашао са слоганом “На живот”, који маркетиншки стручњаци, без обзира на контекст и период у којем је коришћен, када је ова странка била на удару ОХР-а и под жестоким санкцијама, означавају као један од најкатастрофалнијих политичких слогана. Неки од слогана које је ова странка користила ранијих година је “Гласајмо српски”, са којим је 2002. године остварила и посљедњу побједу на општим изборима, што им није пошло за руком више ни у једном изборном циклусу за републичку власт.

Веома често су на изборима у Српској рециклирани и коришћени слогани које су већ користиле поједине политичке партије у Србији, а свакако је најпознатија рециклажа слогана који користи кандидат ПДП-а за градоначелника Бањалуке Драшко Станивуковић. Његов слоган је “Више нас је”, који је готово идентичан једном од слогана “Отпора” у Србији пред петооктобарске промјене и рушење Слободана Милошевића, који је гласио: “Нас је више”. Осим тога СДС је користио слоган “Заједно за Српску”, док су СПО Вука Драшковића и Нова Србија Веље Илића 2003. године користили “Заједно за Србију”. ДНС је имао слоган “Ми знамо како”, а исти слоган је користио и СРС прије више од двије деценије.

Политички аналитичар из Бањалуке Радомир Нешковић каже да се од завршетка рата, а поготово у посљедње двије деценије готово ништа не мијења, осим неког визуелног идентитета у зависности од тога колико која странка издвоји новца за рекламирање и кампању.

- При томе све странке углавном раде све исто, тако да би, у случају да са неког билборда буде скинут лого странке и име кандидата, бирачи вјероватно имали проблем да се сјете о којој се странци ради. Осим тога свједоци смо да се веома често понављају слогани и да су обично пресликани из неких земаља из региона, али у суштини све кампање су исте - каже Нешковић.

Исте идеје

Понављање истих слогана на изборима у Српској и Србији резултат је чињенице да исте агенције и исти људи веома често раде кампање с обје стране Дрине. О томе је у јавности говорио директор маркетиншке агенције “Прагма” из Београда Цвијетин Миливојевић. Он је рекао да је уочи општих избора 2014. године посјетио Бањалуку и затекао исте особе које су претходно радиле дио кампање Српској напредној странци у Србији, како паралелно преговарају и продају исте идеје и двјема странкама у Српској.

- Потпуно пресликана прича, главне поруке и слично. Реч је о људима који су се водили као неки велики познаваоци политичког маркетинга. Видели су ваљда да се овде може продати свашта за свашта и тако се и понашају - рекао је Миливојевић.

Два фронта

Радомир Нешковић каже да политичке партије кампање воде на два фронта.

- Једне се више ослањају на своју инфраструктуру и рад на терену, док друге ангажују маркетиншке агенције, али најчешће се ради комбинација та два модела. Резултат ипак зависи од много фактора, али када је ријеч о кампањама у Српској, а ја то добро пратим, ниједна кампања није остала препознатљива ни по чему - каже Нешковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.