Јужнокорејски истраживачи развијају нанотехнолошке тетоваже као уређаје за праћење здравља
Тим научника на Корејском напредном институту за науку и технологију креирао је електронско мастило за тетовирање направљено од течног метала и угљеничних наноцијеви које ефикасно функционишу као биоелектроде преко којих се може пратити стање основних виталних функција.
Сребрни лептир или било који цртеж израђен на кожи помоћу овог „електронског мастила за тетовирање“ направљеног од течног метала и угљеничних наноцијеви моћи ће да помогне у праћењу откуцаја срца и других виталних знакова здравља, према јужнокорејским истраживачима.
Технологија је још увијек у раним фазама развоја, али научници на Корејском напредном институту за науку и технологију (КАIST) се надају да би једног дана могла да понуди персонализован и удобан начин како пацијентима, тако и лекарима, за праћење здравственог стања.
Мастило ефикасно ради стварањем електричног кола на кожи. Може се повезати са уређајима за електрокардиограм (ЕКГ) за праћење срчане активности, сензорима који анализирају зној, као и да дјелује као гријач у физиотерапијске сврхе.
„У поређењу са претходним уређајима (е-тетоваже) који су били у облику фластера, овај можемо да нанесемо директно на кожу, што је много удобније за корисника“, наводи Стив Парк, професор науке о материјалима и инжењерингу на КАISТ-у који је предводио тим заједно са докторандом, Ли Гун Хеом.
Да би направили мастило, истраживачи су користили честице течног метала на бази галијума, меког, сребрног метала који се такође користи у полупроводницима или у термометрима као нетоксична алтернатива живи. Угљичне наноцеви украшене су платином која помаже у усмеравању електричне енергије и повећавају издржљивост мастила.
Професор Парк наглашава да се ова смјеса сматра биокомпатибилном, што значи да не оштећује ткиво.
„Када се нанесе на кожу, чак ни трљањем тетоважа се неће скинути, што није могуће постићи само са течним металом“, објашњава Парк. Мастило се скида сапуном, додао је, и суши се на кожи за мање од 10 секунди.
Међутим, тренутна технологија је ограничена чињеницом да и даље захтјева ожичење за прикупљање података, напомиње професор.
„У будућности, оно што се надамо да ћемо постићи је да повежемо бежични чип који ће бити интегрисан са овим мастилом, тако да можемо да комуницирамо, или можемо да шаљемо сигнал напријед и назад између нашег тијела до спољног уређаја“, каже професор.
Истраживање је у јулу објављено у штампаној верзији часописа Advanced Materials, преноси РТС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
