Južnokorejski istraživači razvijaju nanotehnološke tetovaže kao uređaje za praćenje zdravlja
Tim naučnika na Korejskom naprednom institutu za nauku i tehnologiju kreirao je elektronsko mastilo za tetoviranje napravljeno od tečnog metala i ugljeničnih nanocijevi koje efikasno funkcionišu kao bioelektrode preko kojih se može pratiti stanje osnovnih vitalnih funkcija.
Srebrni leptir ili bilo koji crtež izrađen na koži pomoću ovog „elektronskog mastila za tetoviranje“ napravljenog od tečnog metala i ugljeničnih nanocijevi moći će da pomogne u praćenju otkucaja srca i drugih vitalnih znakova zdravlja, prema južnokorejskim istraživačima.
Tehnologija je još uvijek u ranim fazama razvoja, ali naučnici na Korejskom naprednom institutu za nauku i tehnologiju (KAIST) se nadaju da bi jednog dana mogla da ponudi personalizovan i udoban način kako pacijentima, tako i lekarima, za praćenje zdravstvenog stanja.
Mastilo efikasno radi stvaranjem električnog kola na koži. Može se povezati sa uređajima za elektrokardiogram (EKG) za praćenje srčane aktivnosti, senzorima koji analiziraju znoj, kao i da djeluje kao grijač u fizioterapijske svrhe.
„U poređenju sa prethodnim uređajima (e-tetovaže) koji su bili u obliku flastera, ovaj možemo da nanesemo direktno na kožu, što je mnogo udobnije za korisnika“, navodi Stiv Park, profesor nauke o materijalima i inženjeringu na KAIST-u koji je predvodio tim zajedno sa doktorandom, Li Gun Heom.
Da bi napravili mastilo, istraživači su koristili čestice tečnog metala na bazi galijuma, mekog, srebrnog metala koji se takođe koristi u poluprovodnicima ili u termometrima kao netoksična alternativa živi. Ugljične nanocevi ukrašene su platinom koja pomaže u usmeravanju električne energije i povećavaju izdržljivost mastila.
Profesor Park naglašava da se ova smjesa smatra biokompatibilnom, što znači da ne oštećuje tkivo.
„Kada se nanese na kožu, čak ni trljanjem tetovaža se neće skinuti, što nije moguće postići samo sa tečnim metalom“, objašnjava Park. Mastilo se skida sapunom, dodao je, i suši se na koži za manje od 10 sekundi.
Međutim, trenutna tehnologija je ograničena činjenicom da i dalje zahtjeva ožičenje za prikupljanje podataka, napominje profesor.
„U budućnosti, ono što se nadamo da ćemo postići je da povežemo bežični čip koji će biti integrisan sa ovim mastilom, tako da možemo da komuniciramo, ili možemo da šaljemo signal naprijed i nazad između našeg tijela do spoljnog uređaja“, kaže profesor.
Istraživanje je u julu objavljeno u štampanoj verziji časopisa Advanced Materials, prenosi RTS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
