Истражујемо да ли је Катар спреман за организацију Свјетског првенства: Мундијал може сутра да почне

Ово је заједничка оцјена саговорника “Гласа Српске” Данијела Шарића, Небојше Кострешевића и Бориса Врховца, рукометаша, сниматеља и физиотерапеута који су у емирату смјештеном на сјевероистоку Арапског полуострва збирно провели 22 године и који из прве руке могу да демантују све чешће спекулације да Катарани једноставно нису дорасли овако великом изазову.

Критике на рачун Катара трају дуже од деценије, од оног тренутка када је тадашњи предсједник ФИФА Сеп Блатер планети саопштио да ће највећа фудбалска позорница по први пут бити постављена у пустињској државици површине свега 11.581 километар квадратни.

Био је то сигнал многима да одапну отровне стрелице ка челницима свјетске куће фудбала, уз оптужбе да су пребогатим Катаранима “продали” Мундијал. Те оптужбе никада нису и званично доказане, иако су редови ФИФА прилично “прочишћени” након хапшења више истакнутих чланова због корупције, а Блатер и први човјек УЕФА Мишел Платини били приморани да одступе.

Катар је трпио и жестоке критике због услова у којима живе грађевински радници, већином Индијци и Непалци, задужени за изградњу мундијалске инфраструктуре. Према истим оптужбама, ти радници нису били ни адекватно плаћани, а стотине њих су наводно изгубили животе на грађевинама. Катар је такве наводе демантовао.

А како је почело одбројавање до првог судијског звиждука, односно како је до премијерног зимског Мундијала остало мање од годину, све чешће се могу чути оцјене да Катарани неће бити у стању да манифестацију “изгурају” на прави начин.

Одбројавање већ почело

Постоји бојазан да ће Доха и њена непосредна околина, у којој је смјештено свих осам стадиона, једноставно бити премали да приме све мундијалске госте, процјењује се њих 1,3 милиона. Смјештајни капацитети су један наводни проблем, транспорт други, недовољан број полицајаца и војника трећи, шеријатски закон четврти...

На прву, није необично што многи постављају ова питања. Јер, примјера ради, највећа удаљеност између стадиона је 55 километара, а организатори се хвале да ће на тај начин навијачи добити јединствену прилику да у једном дану погледају двије утакмице, па чак и три, с тим да би на једну морали малчице да закасне. Транспорт десетина хиљада људи на тако малом простору у тако кратко вријеме јесте велики изазов. Па ипак, тврде наши саговорници, Катарани су мислили на све.

Један од најбољих рукометних голмана своје ере Добојлија Данијел Шарић од 2016. године је у Катару и тврди да организационих проблема не би смјело да буде. Човјек који је са Барселоном освојио све, укључујући и Лигу шампиона, са Катаром узео свјетско сребро, а данас брани боје Ал Арабија и води дио Спортског олимпијског музеја у Дохи, тврди да се мундијалска еуфорија већ осјећа.

- Одбројавање је почело прије пар дана. Велике зграде и небодери имају сатове који исписују колико времена је остало до почетка смотре. У принципу, све је већ завршено. Свјесни су домаћини да их кроз лупу гледа читава планета. Зато ништа не желе да препусте случају. Ниједан детаљ. Ниједну ситницу. И зато тврдим, Катар је већ сада спреман за Мундијал.

Према његовим ријечима, организатори ускоро полажу “дипломски испит” током којег ће држава бити у идентичном режиму као за нешто мање од годину дана, када најбољи фудбалери планете стигну у Голфски залив:

- Арапски куп креће 30. новембра и то ће бити увертира, генерална проба за све оно што слиједи.. Школе, превоз, угоститељски објекти... радиће као за вријеме Мундијала. Катару је баш много стало да све буде одрађено савршено.

Учили на примјеру Русије

Популарни Шара је додао да је вријеме у овом периоду године супер, да су температуре угодних 25, 26 степени Целзијуса, те да временске прилике никако не могу бити проблем ни играчима ни навијачима, с обзиром на то да су стадиони климатизовани. Такође, проблема у саобраћају не може бити.

- Аутобуске станице су огромне, метро такође, али је то циљано урађено тако. Овдје свега петнаестак, 20 одсто популације користи подземну жељезницу. Зато метро дјелује полупразан, али за вријеме првенства ти капацитети ће бити попуњени. Уз то, Катар има довољно полицајаца, војске, редара и волонтера. С те стране је све већ готово спремно. Са посљедњег Мундијала у Русији су пресликали доста ствари што се тиче јавног реда и дисциплине - истакао је чувени голман, уз констатацију да европско-азијске културне разлике постоје, али и да је Катар пуно отворенији и приступачнији него неке друге азијске земље.

Небојша Кострешевић, бањалучки сниматељ, који је већ готово три године становник Дохе, сматра да Катару као држави није битно да заради на Мундијалу, већ да у свијет пошаље праву поруку.

- Мислим, вјерујем да ће и финансијски профитирати, али главни циљ је да се земља прикаже у лијепом свјетлу. Међународна презентација Катара је под један. Првобитни план је био да се првенство игра у јануару 2022. и домаћини су стремили ка томе да све буде готово до тада. Имају додатно вријеме, али вјерујем да шампионат може да почне већ сутра. Водили су рачуна о најситнијим детаљима. Катар није спреман за Мундијал. Преспреман је - јасан је Кострешевић.

Према његовим ријечима, гужви током Свјетског првенства ће бити јер ће у државу доћи више од милион људи са стране. Међутим, застаја у транспорту тешко да може бити:

- Метро има три линије, а додатне двије ће бити спремне до Мундијала. Стадиони су повезани подземном жељезницом, али и посебним путевима који су изграђени баш за ову намјену. То су нови, брзи путеви са четири траке у једном смјеру којима можеш да путујеш брзином од 80 до 100 километара на сат. Они су грађени тако да на њима нема семафора или кружних токова. Кренеш од једног стадиона и прво на шта сљедеће наиђеш је други стадион. С обзиром на малу удаљеност између њих, навијачи ће моћи да погледају једну утакмицу, потом сједну за волан и за највише пола сата дођу на други стадион и гледају нови меч. Катарани су размишљали о свему.

Рекорди као престиж

Кострешевић је додао да је у Дохи безбједност увијек на високом нивоу те да ће шансе да дође до ексцеса и инцидената током смотре бити сведене на статистичку грешку. О томе колико су домаћини урадили у припреми за Мундијал навео је два примјера.

- За велике спортске догађаје домаћини праве спортска села. Катар није, него прави комплетан град Лусаил, 23 километра сјеверно од Дохе. Његов капацитет ће бити 250 хиљада становника. Дакле, биће већи од Бањалуке. Колико желе да се покажу у најбољем свјетлу, показује и оборен рекорд у постављању траве на стадион. Бивши је износио шест часова. А онда је једна катарска фирма сав посао одрадила за четири сата и 35 минута. То је ствар престижа. Катар жели да покаже да може да одради добар, најбољи посао - закључио је Коле.

Познати бањалучки физиотерапеут Борис Врховац 14 година провео је у Дохи па његова опажања и савјети могу да буду злата вриједни. Он нема никакву дилему да је Катар као земља спремна за једну тако захтјевну манифестацију као што је Свјетско првенство у фудбалу.

- Ово кажем из више разлога. Прво, ради се о једној од три најбогатије државе свијета. Друго, инфраструктура јој иде у корист јер нема удаљених стадиона и сви су на педесетак километара од Дохе. Треће, смјештајни капацитети су велики, а већином се ради о хотелима са пет звјездица. Зато сам сигуран да прогнозираних 1,3 милиона навијача неће имати ни најмањи проблем да прати дешавања на Мундијалу.

Популарни Врле је истакао да гужви у саобраћају потенцијално може бити, али да ће метро умногоме помоћи организаторима, наводећи специфичан примјер катарске свакодневице:

- Просјечна катарска породица посједује барем три аутомобила, а неке и по пет, шест. Зато ће полиција друмски саобраћај посебно регулисати током шампионата, поготово трасе којима би требало да путују екипе и руководства савеза.

Шта са пијаним Енглезима?

Врховац је нагласио да с нестрпљењем очекује почетак надметања јер ће бити занимљиво видјети како ће се држава поставити током трајања Мундијала.

- Јер, у хотелима постоје дрес кодови и не можете тек тако ући. Е сад, како ће то изгледати када дођу полуголе бразилске навијачице или док се пијани Енглези буду ваљали по улици, остаје да се види. Такве ствари нису специфичне за локалну културу и мислим да ће Катар морати да направи одређене уступке по том питању.

Очекује се да ће Србија у Катару имати навијачку подршку, па је наш саговорник будућим путницима подијелио више корисних савјета. Како је рекао, цијене већине производа су скупље него код нас, најјефтинија мјесечна кирија износи 1000 евра, али се зато повољно може купити гориво, злато и техничка роба, с обзиром на то да нема царине и пореза. Ко се одлучи на пут за Доху, требало би да одабере лет компанијом “Пегасус” чије повратне карте коштају између 250 и 300 евра, док је најскупљи “Катар ервејз” са цијенама и до 750 евра. Лет “Туркиш ерлајнсом” са пресједањем у Истанбулу коштао би вас приближно 500 евра.

За крај, Врле је апострофирао шта у Катару смијете, а шта не смијете радити.

- Катар није типично под шеријатом, али нека правила морају да се поштују. Тако нема љубљења у јавности, жене не смију да носе прекратке сукње, а у случају саобраћајног удеса обавезно морате сачекати полицију јер без записника аутомобил не можете одвести било гдје на поправку. Ријеч је о полицијској држави у којој су туче врло ријетке, али се ригорозно кажњавају. Један мој играч је само бранио брата и зарадио годину робије. Ако изгубите нешто, биће вам врло брзо враћено, док крађа готово да нема. И да, украсти аутомобил је посљедње што смијете урадити јер је Катар полуострво, немате гдје побјећи осим у Саудијску Арабију. А у државу са ригорозним шеријатским законима не желите да идете украденим аутом - закључио је Врховац.

По алкохол у “Гвантанамо”

У Катару је ограничена употреба алкохола па га тако не можете купити у радњама. Заправо, можете у само једној, која више личи на тврђаву.

- Алкохол је специфичан, јер га нема у продаји. Постоји само једна продавница коју бих описао као Гвантанамо јер су зидови дебели десет метара. У њој могу куповати само хришћани који за то имају дозволу локалне компаније за коју раде. Они мјесечно на пиће могу потрошити 10 одсто своје плате. Картон пива ту кошта педесетак евра, флаша вискија 150 евра. Иначе, у хотелима и баровима можете конзумирати алкохол, али су цијене папрене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.