Гласов Избор десет најбољих спортиста и Сајам књиге преживјели све недаће

Свој значај показале су кроз вишедеценијско постојање, трајање и опстајање и у најтежим временима. Обје својеврсни празници - једна окупља наше најбоље спортисте, који током сваке године дају све од себе и из велике љубави према томе што раде чине неке велике ствари и бивају окруњени за своје успјехе. Друга окупља заљубљенике и занесењаке који воле књиге и књижевност и живе кроз њих. Обје подстакнуте јединственим енергијама, љубавима и преданошћу, свака на свој начин су чувари посвећених намјера људи који су их започели и оставили да расту и развијају се.

Спортски празник године

Можда и најупечатљивије обиљежје “Гласа” је манифестација Избор десет најбољих спортиста коју наш лист организује још од давне 1955. године. Све до 1991. бирани су најбољи спортисти Босанске Крајине, а од 1992. бира се десет најбољих спортиста Републике Српске. Један од утемељивача ове акције био је доајен спортског новинарства Лимун Папић који је све до своје смрти 2003. године био уз ову манифестацију. Дуги низ година у спортској редакцији “Гласа Српске” радила је и његова ћерка Татјана Папић-Џакула.

- Избор најбољих спортиста, прво Босанске Крајине, потом Републике Српске, био је празник у мојој породици. Мој отац нам је то на неки начин наметнуо. Од малих ногу знала сам да је крај децембра резервисан за ту манифестацију. Још када сам и сама постала дио тога, јер сам у редакцију стигла као спортски новинар 1992. године, видјела сам, боље рећи осјетила, да је припрема за Избор спортисте нешто посебно. Сви смо дисали као један са једним циљем, давали смо себе у потпуности како би манифестација, на понос свих нас, била још боља него она претходна - додала је Папић-Џакула.

Већ 23 године активан међу организаторима је новинар спортске редакције Дарко Пашагић.

- И прије рата као тинејџер сам онако непозван знао банути у Дом културе (данашњи Бански двор) у вријеме избора да бар на тренутак видим своје идоле. Били су то за мене посебни доживљаји - нагласио је Пашагић.

Тада није ни помишљао да ће само неких десетак година касније бити врло близак са некима од њих.

- Најзанимљивији су тренуци пред само проглашење, јер углавном не знају на ком су мјесту пласирани. Све су то приче и догађаји који ти се урежу у сјећање - додао је Пашагић.

Смотра која чува писану ријеч

 - Почетком 1993. године обновили смо издавачку дјелатност која је у “Гласу” практично била угашена након издвајања тадашњег ООУР-а Издавачка дјелатност и формирања “Новог Гласа” као самосталног предузећа. Наредних година смо објавили знатнији број белетристичких и публицистичких књига које су углавном свједочиле о рату који је буктао и у коме је стварана Република Српска.

Испричао је ово за “Глас Српске” о почецима Сајма у организацији “Гласа” књижевник Ранко Павловић, који је био уз ову смотру писане ријечи баш од тих почетака. Први међународни сајам књиге одржан је 1996. године, под називом “Бањалука '96”. Прича о Сајму је почела када су тадашњи директор “Гласа” Ненад Новаковић, његов замјеник Јосиф Ракић, Антон Касиповић, Павловић и група ентузијаста, уз подршку свих радника, контактирали са Удружењем издавача и књижара Југославије.

- Као директор и главни и одговорни уредник Издавачке дјелатности, ја сам постављен за директора Првог сајма. Радило се даноноћно, али када се, како је рекао истакнути пјесник, академик Матија Бећковић отварајући Сајам, “књига забанила у Банском двору”, није нам било жао уложеног труда - казао је Павловић присјетивши се бајковите атмосфере Банског двора испуњеног књигама.

Бански двор је тада био мјесто какво се могло пожељети за једну такву манифестацију.

- Током трајања Сајма просторијама овог објекта, гдје је и сваки кутак ходника на свим спратовима био испуњен књигама, разлијегала се тиха инструментална музика, на сваком штанду стајале су вазе са цвијећем, посјетиоци су се тискали испред паноа. Било је лијепо видјети пред улазом у Бански двор дуге редове оних који су жељели да погледају и купе најновија издања и зачуђеност страних новинара који нису вјеровали да се оваква културно-књижевна манифестација може одвијати у земљи у којој су до јуче грували топови - додао је Павловић.

Сајам је након тога одржаван у згради тадашњег Дома војске, простору Музеја РС, Народне и универзитетске библиотеке РС и Дјечијег позоришта у Дому солидарности, те у Спортској дворани “Борик”, у хали “Велесајма”, па опет у дворани “Борик”, гдје се и данас одржава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.