Експерименти охрабрују: Вакцином се бави 40 компанија, од краја маја живот ће се враћати у нормалу

ДВ: Политичари на власти широм свијета тврдили су на почетку пандемије да је нови вирус корона исто што и сезонски грип. Шта знамо о овом вирусу и колико се разликује од сезонског грипа?

Флоријан Крамер: Прије свега, требало би да слушамо научнике, а не политичаре. Са молекуларног становишта, овај вирус се потпуно разликује од сезонског грипа. Кад је објављен генетски материјал вируса, сви у научној заједници су знали о чему се ради. Најдрастичнија разлика је у томе што у популацији апсолутно нема имунитета, а нема ни љекова ни вакцина и зато се он шири веома лако. Ситуација је самим тим далеко опаснија.

ДВ: Сматра се да овај вирус потиче са пијаце у Вухану. Зар није било могуће спријечити ширење вируса?

Крамер : У Вухану су забиљежени случајеви заразе који нису били повезани са том пијацом. Овдје се ради о вирусу који вјероватно долази од слијепог миша, али људи могу доћи у контакт са њима и у Европи. Мислим да је погрешно реćи да је то због због прехрамбених навика у Кини. Треба имати на уму да је пандемија свињског грипа дошла са фарме свиња у Мексику, а то је животиња која долази у близак контакт са људима на Западу. Дакле, још увек није званично доказано да је вирус дошао са те пијаце, ово треба детаљно истражити.

Вирус је немогуће зауставити - вакцина једино дуготрајно решење

ДВ:  Генетски материјал овог вируса названог САРС-ЦоВ-2 је чак 70% исти као код вируса САРС из 2003. године. Наука је имала 17 година да ради на развијању лијекова и вакцина, али нас је ова пандемија ипак изненадила. Како је то могуће?

Крамер: Ова два вируса јесу уско повезана, али није истина да се наука није бавила САРС-ом. Послије епидемије САРС-а из 2003. и након епидемије МЕРС вируса са Блиског истока, радило се на проналаску вакцине и лијекова. Доста смо научили из тестирања на животињама. То је разлог зашто вакцину можемо имати за једну годину а не за десет година. Међутим, након што је ширење оба вируса било под контролом, више није било финансирања и политичке воље за наставак истраживања. Ово је иједак случај у историји, гдје имамо довољно финансијских средстава за развој вакцине за одређену болест.

ДВ: Колико је реално да ћемо ускоро имати вакцину?

Крамер: Веома је реалистично, јер вакцина није у фази истраживања, већ у клиничким испитивањима. Клиничка испитивања су дуготрајна и имају неколико фаза, јер вакцина мора да буде безбједна прије него што се вакцинише велики број људи. С обзиром на то да се око 40 компанија бави проналаском, не мислим да ће развој вакцине бити проблем. Међутим, то је процес који траје око петнаестак година, а сада треба да је завршимо за неколико мјесеци, што представља изазов и захтева стрпљење.

Рестрикције до средине или краја маја

ДВ: Број заражених у свијету и даље расте. Да ли је могуће потпуно зауставити вирус социјалним дистанцирањем и самоизолацијом?

Крамер: Ширење вируса се више не може у потпуности зауставити и није га било могуће зауставити ни крајем фебруара. Ипак, залажемо се за ове мјере, јер морамо да поравнамо епидемиолошку криву, о којој сви говоре. Ако се вирус неконтролисано шири, добија се велики број тешко обољелих у кратком року, који преплављују здравствени систем, а тиме би и стопа смртности била већа. Сада се ради на томе да се ублажи штета коју ће вирус нањети. До тада је могуће да ће се велики проценат популације заразити, а даље ширење успjећемо да зауставимо кад вакцина буде готова.

ДВ: Самоизолација је врло непријатна за многе људе. Колико дуго мислите да ћемо морати да живимо овако изоловани једни од других?

Крамер: Мислим да ће се ова ситуација наставити бар до средине или краја маја и тада ће можда бити могуће да се друштвене активности до одређене мјере врате у нормалу. Али може да се деси да негдје поново избије епидемија и онда поново морамо да се вратимо на овакав режим живота. Морамо очекивати да ће се таласи пандемије поново појавити и током љета, јесени и зиме, стога морамо да се навикнемо на овакву ситуацију сигурно до краја 2020. године.

ДВ: У Њемачкој је започето тестирање пацијената који су се опоравили од инфекције короном, како би утврдили развој антитела у организму и стварање имунитета. На који начин су ова антитијела сада корисна у лијечењу?

Крамер: Мој тим је такође објавио студију о томе овдје у Америци. Резултати истраживања антитјела пацијената који су се опоравили су важни, јер тиме покушавамо најпре да откријемо колико је вирус присутан у популацији. Затим идентификујемо људе који имају јак имунитет, јер од њих можемо да тражимо да донирају крв. Из њихове крви се узима плазма, која се може користити за лијечење тешких случајева, што је учињено у Кини, а вјерујем и у Италији. Ми смо овом методом љечили и првог пацијента у нашој болници. Важно је напоменути да опорављени пацијенти постају имуни на поновну инфекцију, што значи да могу без ризика по себе и друге да се врате на посао.

Након инфекције имунитет на одређено време

ДВ: Дакле, већ имате доказ да пацијенти након инфекције постају имуни на овај вирус?

Крамер: Видимо да се појављују снажна антитјела која неутрализују вирус, дакле имуни систем ових пацијената реагује јако добро. Међутим, не постоје дугорочне студије које би утврдиле да ли су ти опорављени пацијенти сада заувек заштићени. Али знамо са сигурношћу да људи постају имуни једно вријеме и не могу се лако поново инфицирати овим вирусом. Чак иако се деси да се поново заразе, то ће бити далеко блажи облик болести. Дакле, може се рећи - када се опоравите, да сте безбједни дуже време.

ДВ: Колико је извесно да у скорије вријеме сазнамо да ли овај третман дјелује на ширу популацију?

Крамер: Тренутно немамо такозване контролне групе, у којима један дио пацијената прима, а други не прима ову терапију, зато не можемо да знамо ефекат за ширу популацију. Кинески научници су у Вухану љечили пет пацијената антитјелима опорављених пацијената и сви су се љепо опоравили након третмана. Ово нам заиста улива дозу самопоуздања.

ДВ: Професоре Крамер, ваш рад је иначе посвећен проналаску универзалне вакцине против свих облика сезонског грипа. Како је ова пандемија утицала на ваш рад?

Крамер: Од јануара, када је објављена генетска секвенца овог вируса, мој рад у лабораторији је потпуно преусмјерен. Наш универзитет сада дозвољава само истраживања вируса корона.

Флоријан Крамер је професор вакцинологије на одељењу за микробиологију школе медицине Икан, која се налази у оквиру болнице Маунт Синај у Њујорку. Његов научни рад је фокусиран на проналажење универзалне вакцине за сезонски грип.

(Б92)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.