Двије године које су промијениле свијет

Маријана Миљић Бјеловук
Двије године које су промијениле свијет

Од почетка рата у Украјини, који је готово до темеља промијенио изглед цијелог свијета, 24. фебруара навршавају се пуне двије године.

Све прогнозе војних аналитичара да ће сукоб трајати пар мјесеци, али да ће бити окончана за годину пале су у воду, јер се за сада не надзире крај специјалне војне операције.

Све до данас Европска унија, САД и остале земље Запада покушале су санкцијама умањити моћ Русије. На удару се посебно нашла нафта, главни извозни производ Русије, али и домаћи и међународни стручњаци упозоравају на то да је Запад потцијенио Русију увођењем санкција, јер је то једна од ријетких држава у свијету која се не може упоредити са било којом другом државом, с обзиром на енормно богатство, велик број људи и огромно тржиште којим располаже.

Пред другу годишњицу, према извјештајима из ратом захваћених подручја, Русија доминира у сукобу у којем се комбинују рововске битке исцрпљивања, које подсјећају на Први свјетски рат, с високотехнолошким ратом с десетинама хиљада дронова.

Москва је посљедњих дана постигла једну велику побједу заузевши Авдијивку у Доњецкој области на истоку земље, док се с друге стране Кијев наставља да ослања на новац и опрему из иностранства да би водио рат, али с обзиром на то да је 61 милијарда америчких долара помоћи САД блокирана због политичких несугласица у Вашингтону, рањивији су него икада прије.

Поред тога министар одбране Украјине Рустем Умеров недавно је у писму ЕУ оцијенио да је мањак топовског стрељива критичан, позивајући европске челнике да учине нешто када је ријеч о испоруци.

Иако линија ратишта поприлично стагнира у посљедњу годину, Москва тренутно контролише готово петину украјинске територије, укључујући Крим.

Украјински челници рекли су да њихове оружане снаге сада имају око 800.000 људи, док је предсједник Русије Владимир Путин у децембру наредио да се руске снаге повећају за 170.000 војника на 1,3 милиона.

Међутим Украјина и њен предсједник Владимир Зеленски, који су у почетку имали велику подршку Запада, сада се суочавају са нешто другачијом ситуацијом, јер им поједине европске земље окрећу леђа, о чему свједоче и медији, који су свели извјештавање о сукобу на минимум.

Такође претходних дана Европски савјет за међународне односе објавио је резултате анкете о ставовима грађана земаља Европске уније о сукобу у Украјини. Тако уочи уласка у трећу годину рата у Украјини све већи број грађана ЕУ предвиђа побједу Русије. Тек сваки десети грађанин Европске уније вјерује да би Украјина могла поразити Русију, што је значајан пад у односу на прошлу годину.

Према извјештају Канцеларије УН за координацију хуманитарних послова у руско-украјинском сукобу, најмање је 10.000 цивила убијено, а више од 18.000 рањено, док је скоро 6,5 милиона Украјинаца потражило уточиште широм свијета, а око 3,7 милиона људи и даље је присилно расељено унутар земље.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана