Чекајући најефикаснији лијек против “ковида 19”: Страх од вакцине разумљив и нереалан

Стога и не чуди што су одговори грађана са којима је екипа “Гласа Српске” причала о томе да ли мисле да им је потребна вакцинација против короне и планирају ли да се вакцинишу били прилично конфузни и нејасни. 

Епидемиолог у Институту за јавно здравство РС Јела Аћимовић сматра да од вакцине не постоји ни ефикасније ни једноставније средство, а корист коју је вакцинација донијела од када постоји је огромна, јер је званичан податак да је од свих достигнућа медицине, управо она спасила највећи број људских живота.

- Нажалост, вакцинација као мјера се нашла на удару разних група које шире информације које нису тачне или погрешно интерпретирају оне које јесу тачне. Само једним претраживањем на интернету можете наћи безброј текстова који покушавају да вас убиједе да није добро да се вакцинишете - рекла је Аћимовићева за “Глас Српске”.

Додала је да велики број оних особа, које такве дезинформације дијеле, одмах ће понудити неко алтернативно средство којим, умјесто вакцине, можете да се заштитите од болести.

- Наравно да таква ситуација утиче на људе и буди сумњу. Поготово када смо управо вакцинацијом постигли да заразних болести против којих се вакцинишемо нема па самим тим ни страха од таквих болести. Управо пандемија “ковида 19” нам даје слику какав су ризик за човјека заразне болести и како изгледа када немамо вакцину на располагању - објаснила је Аћимовићева.

Они који већ сада говоре да се не треба вакцинисати против “ковида 19” углавном су, казала је Аћимовићева, исти они који и даље сматрају да ова болест не постоји.

- Постоје истраживања која се баве анализом да ли неке вакцине, као што је на примјер вакцина против туберкулозе, могу тако стимулисати наш имуни систем да се лакше избори са “ковидом 19”. Међутим, резултати ових студија су различити и још не постоје коначни закључци у том смислу – прича Аћимовићева.

Она сматра да је ова кризна ситуација у којој се сви налазе мјесецима због једне заразне болести, гдје је у Српској 962 умрло и око 29.000 обољелих за мање од десет мјесеци, довољан податак за све о томе колико заразне болести могу бити погубне и колико је драгоцјено када имамо неко ефикасно средство да се заштитимо од такве заразне болести.

- Да смо имали ефикасне вакцине против “ковида 19” на почетку ове године, спасили бисмо много живота, много људи бисмо поштедјели тешких форми болести, хоспитализација, дугорочног нарушавања здравља... Многе фирме би лакше радиле, без толико боловања и изолација. Користи од располагања сигурном и ефикасном вакцином су заиста огромне – казала је Аћимовићева.

Педијатар у Дому здравља Бањалука Боса Ђајић истакла је да у извјесном проценту родитељи избјегавају да вакцинишу дјецу, али и да је тај тренд у овом граду у опадању.

- У претходном периоду највише се избјегавала ММР вакцина, око 25 одсто дјеце је било невакцинисано. Остале обавезне вакцине су углавном даване у задовољавајућем проценту – казала је Ђајићева.

Епидемија вируса корона, нагласила је она, није утицала на проценат обавезне вакцинације.

- У почетку епидемије је био мањи одзив због ограниченог кретања становништва, а има и одлагања ради посматрања дјеце која су у изолацији због контаката са особама позитивним на вирус корона као и дјеце позитивне на вирус – рекла је Ђајићева.

Додала је да су обавезне вакцине које штите од болести туберкулозе, хепатитиса Б, дифтерије, тетануса, пертусиса, полиомијелитиса, болести узрокованих хаемопхџлус инфлуензе Б, морбила, рубеоле и паротитиса.

- Неке  вакцине су монокомпонентне, а неке вишекомпонентне, а исто тако број доза који пружа дугорочну  ефикасну заштиту је различит за поједине вакцине. Укупан број давања обавезних вакцина је тринаест у периоду од рођења до навршених четрнаест година. Послије четрнаесте године вакцине се дају искључиво према клиничким и епидемиолошким индикацијама и обавезне су само за одређене категорије становништва – објаснила је Ђајићева.

Страх од нежељеног дејства, новог, непознатог, изазива код људи различите реакције, а према ријечима социолога Ведрана Француза то отвара простор за манипулацију и одређене теорије завјере.

- Тешко ће се постићи неко опште прихватање те управо стога је за очекивати да ће многе државе усвојити одређене алате и одлуке како би натјерале грађане да се вакцинишу, а с циљем спречавања ширења заразе - казао је Француз.

Страх код одређене групе становништва је, додаје он, разумљив, те сматра да је важно што више причати на ту тему, како би грађани што више знали о важности и позитивном дејству вакцине.

У Инспекторату РС кажу да надлежна инспекција редовно врши надзор над спровођењем обавезне имунизације дјеце и омладине одређеног узраста, у случају да родитељ, односно старатељ одбије да изврши систематску имунизацију.

- С обзиром на то да систематску имунизацију спроводе здравствене установе које воде и евиденцију, уколико родитељ или старатељ одбије да изврши систематску имунизацију, оне о томе треба да обавијесте надлежну инспекцију. На основу података достављених од здравствених установа, здравствени инспектори су у протеклим годинама позивали родитеље да се изјасне да ли и даље одбијају вакцинацију, при чему им се још једном указује на ризик од невакцинисања, као и на новчане казне које закон предвиђа – казали су у Инспекторату РС.

Додали су да новчана казна за родитеља, који одбије да вакцинише дијете вакцином из програма систематске имунизације, износи од 100 до 1.000 КМ.

- По правилу након разговора са инспектором већина позваних родитеља прихватила је да вакцинише дијете, а било је и случајева гдје су родитељи тражили додатно вријеме због тренутног здравственог стања дјетета. Против родитеља који су изричито одбили вакцинацију, инспектори су у протеклим годинама подносили захтјеве за покретање прекршајног поступка пред надлежним судовима - истакли су у Инспекторату.

На основу података достављених од здравствених установа, у 2018. години инспектори су, како наводе из Инспектората, упутили службени позив за 100 родитеља, а против њих 35 који су изричито одбили вакцинацију, поднесени су захтјеви за покретање прекршајних поступака пред надлежним судовима. У 2019. години здравствене установе су овом органу доставиле податке за 33 родитеља, а против њих шест покренут је поступак пред судом.

- У овим поступцима судови су различито одлучивали, изрицали су новчане казне, условне казне или је поступак обустављен јер су родитељи у међувремену обезбиједили вакцинацију дјетета - додали су у Инспекторату.

Надлежна инспекција, кажу, у оквиру редовних контрола у здравственим установама провјерава и спровођење обавезне вакцинације здравствених радника против хепатитиса Б и све су биле уредне.

Борба дуга сто година

Неповјерење у вакцине можда се доживљава као савремени феномен, али сјеме данашњег активизма посађено је прије више од сто година. Крајем 19. вијека, десетине хиљада људи изашле су на улице протестујући због обавезне вакцинације против великих богиња. Било је и хапшења, изрицане су новчане казне, а неки су завршили и у затвору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.