Волфганг Амадеус Моцарт: Љубав према играма на срећу

Г.С.
Волфганг Амадеус Моцарт: Љубав према играма на срећу

У Моцартовој кући у Бечу можете да сазнате све о његовим склоностима ка коцкању и играма на срећу.

У првом безирку у улици Домгасе 5 у Бечу налази се Моцартова кућа, једини дом Волфганга Амадеуса Моцарта (1756-1791) очуван до данашњих дана. Четвороспратни музеј садржи велику збирку личних предмета, историјских експоната, партутира као и визуелне и аудио инсталације о животу и дјелу славног музичара.

Иако је рођен у Салцбургу, Моцарт је у Бечу провео посљедњих десет година живота и рекао да је "Беч најбоље мјесто на свијету за његов занат".

Обиласком стана на првом спрату посјетиоци могу да виде једини сачувани, аутентични Моцартов стамбени простор у Бечу. У стану са четири собе, два кабинета и кухињом написао је једно од својих најважнијих дјела – комичну оперу "Фигарова женидба" и то у посљедњим ноћима пред премијеру.

Композитор је овде стварао у периоду од 1784. до 1787. године. Најплоднијим периодом Моцартовог стваралаштва сматрају се године касног барока које је провео у Бечу.

Међутим, музичар је поред љубави према свирању имао и друге хобије којима се бавио у слободно вријеме: Луксузни сто за коцкање

Још у раним годинама је Моцарт са породицом викендом и празницима учествовао у игрању једне врсте пикада (нем. Bölylischiessen) у којој се из једне врсте ваздушног пиштоља погађа мета у виду дрвене табле, на којој су неријетко исцртане провокативне фигуре или сцене. Ова активност је неки рани облик пуцања из ваздушне пушке, а данас је историјски позната као омиљена разбибрига породице Моцарт, нарочито Волфганговог оца Леополда.

На неким таблама су били исцртани Моцартови познаници па је тако сачувано писмо у коме Моцарт за вријеме лова моли породицу да у његовом одсуству као мету користи искључиво таблу са ликом једног познаника у некој од ласцивних поза, мислећи највјероватније како је све то веома забавно.

Убрзо је млади композитор заволио билијар и често је играо „против себе". Једном је писао супурзи Констанци да је одиграо „двије партије билијара против господина Моцарта". У свом дому је имао билијарски сто што је за то вријеме представљало необичан луксуз. Билијар се углавном играо у споредним просторијама кафана. Играле су се и игре за карташким столовима, углавном уз недозвољене и уједно веома високе суме новца.

Моцарт је засигурно владао великим бројем карташких игара које су тада биле популарне: тарок (италијанска карташка игра за двоје), бранделн (карташка игра за четири особе у којој три играча играју против једног), бинокл, пике или фаро.

Волфганг "Коцкалоне" Моцарт – разиграна страна аустријског музичара

У Моцартовој кући гости могу да чују како су игре на срећу постале саставни дио његовог живота. Губици, добици или дугови настали коцкањем нису додуше забиљежени те су остали под велом тајне. Не треба заборавити да је под утицајем куглања које се појављује у наслову дела „Кегелстатт-Трио КВ 498" настала композиција за кларинет, виолу и клавир. Моцарт је наводно добио инспирацију да је напише управо док је куглао.

"Разиграни" елементи се уопште узев налазе посвуда код Моцарта, у експериментисању музичким идејама, нацртима, облицима и мелодијама.

Као доказ Моцартове страсти према играма на срећу су предмети из његове заоставштине – карташки сто намијењен и стоним играма попут шаха, механички инструмент израђен око 1790. године и трик-трак, игра налик данашњем бекгемону.

Обиласци Моцартове куће почињу недјељом у 11 часова. Вођење је бесплатно са важећом улазницом, а регистрација за обилазак може да се обави путем адресе [email protected].

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана