Виктор Лазић за “Глас Српске”: Друг са пиратима, побратим са Ескимима

Виктор Лазић који је 12 година провео крстарећи земљама на шест континената. Његову душу освојили су вулкани Индонезије, племена Етиопије, врхови Хималаја, Тибета и амазонска прашума.

Одласци, које никада не планира, проткани су бројним авантурама, а прије него што је своју причу о путовањима која су постала стил његовог живота испричао за “Глас Српске”, вратио се са Гренланда и Исланда. До сада је крочио у 100 земаља, а жеља му је да обиђе цијели свијет. 

- Желим да посетим сва места која нисам до сада, а има их много, а и она која јесам обишао бих барем још једном. Један живот је за то недовољан. Радо бих се упутио у космос - почиње причу Лазић, чији коријени сежу од Лике, преко Војводине, Цера па све до Бањалуке.

Поносан на своје поријекло, овај књижевник и адвокат из угледне српске породице од своје седме године другује са књигама, а љубав према писаној ријечи наслиједио је од породице која се културом бави непуна три вијека. 

- Традиција је започета у малом насељу крај Зрењанина, Куману. Ратови и недаће са којима се наш народ сусретао огледају се као у калеидоскопу и на историјат породичне библиотеке. Мој прадеда је књиге носио ушивене у гуњ преко Албаније, а после Другог светског рата биле су чак закопане испод винограда како их комунисти не би отели - испричао је Лазић.

Када је напунио девет година, бака Даница га је изабрала за званичног насљедника породичне традиције. Да није погријешила, овај авантуриста немирног духа потврдио је безброј пута.

У жељи да обједини љубав према књизи, знање, толеранцију и ширину видика коју са собом доносе путовања, основао је Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу “Адлигат”, које је оснивач Музеја књиге и путовања. 

- Књига је мој животни ослонац, путоказ и пратилац, део мог идентитета - поносно истиче Лазић који је директор Музеја књиге и путовања.

Нагласио је да је његова ризница писане ријечи веома посебна, јер представља хибрид музеја и библиотеке у којем се могу видјети ријетки предмети из цијелог свијета који су ријеткост и у земљама из којих потичу.

Лазић додаје да његова библиотека чува и драгоцјености из славне српске историје. Књига на свили, штапићима од бамбуса, те јестива књига на папиру од пиринча, или она штампана на папиру направљеном од измета слона, мали су дио необичне поставке у овом по свему јединственом музеју.

- Код нас можете видети и књиге на палмином и бананином лишћу, са корицама од тиковог дрвета, мермера или, чак, људских костију из азијских племена. Ту су и оригинални намештај и предмети династије Обреновић, писмо Хајдук Вељка Петровића, те збирка минијатурних књига од којих је најмања велика свега три и по милиметра - истакао је Лазић.

Његова друга, али ништа мање велика љубав су путовања на која не одлази једино без српског пасоша, а прво веће путешествије било је оно до Тајланда, плаћено новцем од стипендије коју је примао као један од најбољих студената Универзитета у Београду.

Кући се враћао богатији за нова познанства, прегршт успомена и несвакидашњих авантура. За њега су путовање и читање двије стране истог новчића.

- Свеукупно богатство човечанства, сазнање и духовност може се искусити једино читањем и путовањем - каже Лазић. 

Свијетом је пропутовао користећи више од стотину различитих превозних средстава. 

- Положио сам испит за слонојахача, а радо сам стотине километара прелазио и на коњима, магарцима и камилама. Никада нисам био избирљив кад је јело у питању. Коју год сплачину ми изнесу на сто, или под, или тутну прљавим рукама у прљаве руке, појео бих. Јео сам фетусе пачетине, живе жабе, свињске тестисе, мозак мајмуна и труло месо морског пса - открива Лазић дио својих авантура. 

Он је додао и то да су га сва путовања научила мудрости.

- Са путовања доносим само књиге и предмете за музеј, а све остало бацам. Враћам се готово без личних ствари или са само онолико колико стане на мене и у моје џепове - казао је Лазић. 

Путовати с краја на крај свијета немогуће је а да та путешествија не обиљеже занимљиве приче. 

- Дружио сам се са пиратима у Малака мореузу и улазио у више десетина вулкана. Побратимио сам се са Ескимима на Гренланду, пентрао по глечерима који се убрзано топе на Исланду. Био сам приморан да бежим са сопственог, изненадног венчања, а у једном племену сам и мртве ископавао из гробова заједно са мештанима како бих “попричао” с њима - додао је Лазић. 
 

Виктор Лазић се у једну необичну авантуру отиснуо својом “ладом нивом”.

- Возио сам од Косова до Норвешке и од Норвешке до Владивостока и назад кроз Монголију, Казахстан и Украјину - казао је Лазић који је занимљивости са тог путовања сабрао у корице књиге “На вратима истока”. 
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.