Старо византијско утврђење на планини Јелици: На Градину је некада стизало и благо Проклете Јерине

На једном од врхова планине Јелице изнад Чачка, у атару драгачевског села Граб, већ стољећима немилосрдном зубу времена, надмоћним силама природе и људском немару, одолијева утврда Градина. Уздижући се на планинском врху већ заборављеног насеља Јељен.

“Легенда каже да кад је град завршен, у њега је врло чесдто пристизало по седам мазги натовартених силним благом које се уносило у велики лагум, а касније закључавало са два кључа. Прича о великом благу Проклете Јерине почиње да бледи када су археолози започели систематско проучавање утврде на Градини, јер је откривено да је она много старија од доба владавине Ђурђа Бранковића и Проклете Јерине и да је постојала још у доба византијског цара Јустинијана”, рекла је за РИНУ Делфина Рајић, директорка Народног музеја у Чачку.

Прва позната интересовања за Градину на Јелици датирају још из 1843. године, а наставила су се и касније.

Тридесетих година 20. вијека изнова се помиње као ареолошки локалитет од прворазредног значаја, а повод је био случајни проналазак сребрног реликвијара у облику саркофага.

Међутим, послије Другог свјетског рата Градина је масовно уништавана јер је са ње одвожен камен за насипање пута Чачак- Горачићи.

“Народни музеј у Чачку рекогносцира Градину 1969. и 1972. године. Истраживачи тада затичу још увек добро очуване остатке бедема на површини терена, местимично чак и преко два метра висине. Након три године од првих археолошких ископавња утврде, Скупштина општине Лучани 1987. године прогласила је Градину на Јелици за споменик културе”, изјавила је Делфина Рајић.

Овај археолошки локалитет налази се на 846 метара надморске висине и са њега са пружа величанствен поглед на читав Чачак.

Простире се на површини од 20 хектара, а у споменичком смислу најбогатије остатке представљају откривени бедеми, цркве и куће из времена ране Византије.

“Претпоставља се да је у периоду краћем од сто година на месту Градине никао утврђени град у ком је за сада откривено пет цркава са више зиданих гробница, десетина профаних објеката разуђене архитектуре и више стотина метара бедема. На Градини је утврђен суживот мешовите популације чију особеност наглашавају припадници германског порекла утврђени према карактеристичним траговима њихових одевних предмета и посуђа. Доминантан хришћански карактер становника Градине показује велики број цркава”, истиче директорка Народног музеја у Чачку.

Свакодневни живот становника овог градског насеља документован је и бројним налазима керамичког и стакленог посуђа од којих неке представљају увоз источног поријекла, а поред тога нађен је велики број гвоздених и коштаних алатки од којих је дио свакако произвођен на самој Градини.

Ово утврђење се током досадашњих истраживања показало као посебно у односу на остале археолошке локалитете тог типа, прије свега по рустичности архитектуре, али и по томе што је након рушења поново насељена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.