Перућица - европски прашумски раритет и туристичка атракцијау

Смјештена у процјепу између највиших планинских врхова БиХ - Маглића, Снијежнице и Волујака, Перућица је по много чему феномен и споменик природе који има непроцјењиву биолошку и пејзажну вриједност.

Још за вријеме Краљевине Југославије 1938. године шумари таксатори су, приликом израде елебората на планини Маглић, у сливу рјечице Перућице пронашли прекрасне примјерке букве, јеле и смрче чија је дрвна маса износила више од 1.000 метара кубних по хектару, а висина стабала достизала више од 60 метара.

За потребе научног истраживања и наставе ово подручје је из редовног газдовања шумама издвојено 1952. године, а двије године касније је увећано на 1.434 хектара и стављено под заштиту као природни резерват, да би 1962. године основан Национални парк “Сутјеска”, у чији је састав ушла прашума Перућица.

Водопад Скакавац обрушава се у Срцу прашуме са 75 метара

У односу на остале европске прашуме, специфичним је чини њен рељеф - то је коритасто удубљење Перућичког потока, са хидрогеолошким феноменом водопадом Скакавац, који се у срце прашуме обрушава са висине од 75 метара, а посебно је занимљива као станиште изузетно ријетких биљних врста које су преживјеле ледено доба.

Горска бресина, звончац сутјеске, мирисна жљездача, Панчићева салатика неке су од ендемских, ријетких и угрожених врста које су сачуване и веома изражене у Националном парку “Сутјеска”.

Ђорђе Вуковић, задужен за сектор развоја и презентације Националног парка “Сутјеска”, објашњава да је то рефугијална флора која је заостала из геолошких етапа ледених доба, из периода терцијара и квартара.

“Те биљне врсте које су биле изложене ледењацима у том времену спустиле су се на ове ниске балканске географске ширине, а касније када су се дешавала отапања, повукли су се ледењаци и те врсте су заостале у овим кањонским долинама”, наводи Вуковић.

Идући од почетка Перућице, тачније од ушћа Перућичког потока у Сутјеску са 600 метара надморске висине, па до Пријевора, заравни подно самог врха Маглића на 1.700 метара, редају се различити шумски појасеви - од првих галеријских шума, преко храстових и грабових шума, букве, затим заједнице букве и јеле, самосталних четинара јеле и смрче до зоне бора кривуља који завршава вегетацијску зону.

У Перућици је све препуштено природи, свако рађање, развој и одумирање дрвећа одвијају се без било каквог утицаја човјека, а сматра се да у највећем дијелу ове прашуме људска нога никада није крочила.

“Дешавају се сњегоизвале и вјетроизвале, али се не раде никаква извлачења обореног дрвећа. Ако дрвеће падне на обиљеженим стазама само се обезбиједи пролаз, тако да нема никаквог економског искориштавања”, каже Вуковић.

Три сестре смрче старије од 250 година

Он наводи да је седамдесетих година прошлог вијека Шумарски факултет из Сарајева узимао исјечке три огромне смрче, познате као “три сестре”, које су тада биле више од 62 метра.

“У пречнику су биле широке два и по метра и процијењено је да су старе више од 250 година. Од три сестре, данас су двије у животу, а једна је на земљи”, истиче Вуковић.

Посебан драгуљ Перућице је водопад Скакавац, изузетно атрактиван хидролошки феномен.

“То је стални водоток, за разлику од неких познатих у БиХ и Балкану, који немају стални ток и као такав је највиши на овим просторима. Проток варира, љети је око девет литара у секунди, а на прољеће и јесен више од 12 литара. Има више извора напајања, углавном са Маглића и Волујака”, каже Вуковић.

Све више кинеских туриста - обилазак обавезно са водичима!

Туристички обилазак прашуме организује се у групама, и то обиљеженом стазом уз обавезну пратњу водича Националног парка.

“Почетна тачка је Драгош седло, то је прекрасан видиковац, удаљен 12 километара од Тјентишта. Обилазак прашуме траје од три и по до четири сата. Све више је страних туриста, углавном из Француске, Њемачке, Белгије, скандинавских земаља, у посљедње вријеме из САД и, што је нама најинтересантније, и са кинеског тржишта”, прича Вуковић.

Он додаје да Национални парк “Сутјеска” има добру сарадњу са рафтинг агенцијама и клубовима из Фоче, са којима размјењује туристе.

“Њихови гости долазе код нас, а наши иду код њих на рафтинг Таром и Дрином, што веома добро функционише”, прича Вуковић.

Пријеворски катуни - атракција

Уз Перућицу, за туристе је неизбјежна и изузетно атрактивна зараван Пријевор, до које се долази ободом прашуме.

На Пријевору, који је полазна тачка за успон на Маглић, налазе се катуни Националног парка, три колибе зидане од камена са 18 лежајева, а одмах поред су и катуни породице Николић из Билеће.

Посјетиоцима је посебно занимљиво што ту могу да виде аутентичан начин припреме сира и кајмака, који могу и да пробају и купе.

Перућица је природна лабораторија и непресушан извор за научно-истраживачки рад, како домаћим, тако и истраживачима из иностранства.

Центар за животну средину из Бањалуке посљедњих година је радио више студија о генофонду, док су предмет истраживача из Њемачке и Шпаније били планински водотокови.

“Била су то истраживања у вези са климатским промјенама које се осјете и на нашем подручју. Истраживали су и глацијална језера, која су у процесу зарастања”, наглашава Вуковић.

Он истиче да је Перућица једна од посљедњих прашума у Европи.

“У Европи их има још неколико. Постоји једна на граници Бјелорусије и Пољске, али нема овако специфичан рељеф, она је у равници, а неки би аутори рекли да су овдје вреднија станишта ријетких врста јер су на јужним географским ширинама”, појашњава Вуковић.

Перућицу насељава и богат животињски свијет.

Симбол Парка су дивокоза и срнећа дивљач, а велику популацију има и медвјед, затим вук, као и велики број птица селица.

Уз природни феномен Перућицу, највиши врх БиХ Маглић и Зеленгору са осам глечерских језера, Национални парк је туристички атрактиван и као простор на којем се одиграла Битка на Сутјесци, славна епопеја из Другог свјетског рата која је симбол херојске борбе за слободу.

Управо на Драгош седлу, са којег почиње туристички обилазак прашуме, налази се споменик Партизанској болници, на мјесту гдје су њемачке СС јединице побиле партизанске рањенике и болничаре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.