Називају га 'уклетим мјестом', а легенда каже да је напуштен због љубави: Зашто је ово село данас пусто?
Основано у 13. вијеку на сјеверу Индије, тачније у Раџастану, село Кулдахар је некада било просперитетно мјесто. Међутим, оно је напушетно у 19. вијеку, а до данас нико није упамтио тачан разлог. Иако, поједини тврде да је месо уклето јер су га проклели његови становници који су морали да побегну из њега због окрутног владара Раџпута.
Правоугаоног облика и димензија 861 м х 261 м, централни дио насеља је представљао храм богиње мајке око ког су биле распоређене улице и око 410 објеката од којих је највише било оних стамбених. У њима су живели брамани, познати по својим земљорадничким способностима и вјештинама наводњавања.
Управо у овоме је и лежала тајна њиховог успјеха, јер су неплодну земљу на којој су живели претворили у бујну оазу. Вредни земљорадници су имали богате приносе, а самим тим је и економија њихове заједнице била стабилна. Село је цветало, а онда је у подручје дошао владар Раџпут. Локалне легенде за њега наводе да је био толико опсједнут ћерком сеоског поглавице да су људи ријешили да заједно са њом преко ноћи побјегну.
Али, прије него што су Кулдахар заувијек напустили и оставили га на немилост неумитном пропадању, решили су да на њега баце проклетство. Од тада, наводно више нико није крочио у њега. Међутим, у модерном добу доста авантруиста је посетило мјесто и један дио је тврдио да се наводно међу рушевинама често може чути необјашњива бука.
Једна друга легенда наводи да у питању ипак није била љубав, већ да је Раџпута наметнуо толико велике порезе да становништво једноставно није имало никакве користи од тога да остане на овом мјесту. Стога су и отишли.
Историчари наводе другачије разлоге као узрок напуштања
Истраживањем климатских, географских и историјских чињеница, историчари су дошли до закључка да је разлог - или неколико њих - за напуштање Кулдахара био нешто друго. Готово сви бунари до 1850. године у њему су пресушили, штавише једина вода коју су имали је била бара у сувом ријечном кориту.
Ово је донијело још невоља, водоснадбевање је директно утицало на пољопривреду, а самим тим и на економију становника мјеста. Више није било плодних ораница, а ни ресурса за експлоатацију. С друге стране, истраживање из 2017. године, објављено у Карент Сајнс, открило је да је Кулдахар, заједно са другим околним селима у 19. вијеку уништен у серији разорних земљотреса.
Закључак је да је вјероватно комбинација свих ових фактора, укључујући и превисоке порезе, резултирало напуштањем села у које ће почетком 21. вијека редовно навраћати бројни туристи и љубитељи мистерија, преноси Национална Географија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
