Најизолованије мјесто на Земљи

Agencije
Најизолованије мјесто на Земљи
Најизолованије мјесто на Земљи

Ако сте икада пожељели да одете негдје где вас нико "не може наћи" и гдје ћете бити удаљени од цивилизације и свега познатог, Тристан да Куња је право мјесто за вас.

Тристан да Куња можда није пусто, али је најизолованије острво на свијету. Уколико волите самоћу и не волите гужве у окружењу, онда је острво у Атлантском океану мјесто које тражите.

Острво спада под Свету Јелену, а припада Великој Британији. Тристан Да Куња је некада насељеније мјесто, али су се многи одселили прије око 60 година због вулканске ерупције, а данас их на острву има око 250 становника.

То што је најизолованије, не значи да је пусто и досадно, а након напорног дана људи одлазе у бар Албатрос гдје, уколико тамо икада одете, можете видјети локалне рибаре, британског свештеника, зубара и знатижељног научника.

Становништво острва не страхује ни од каквог криминала и сигурни су да шта год да им је потребно, неко од комшија ће притећи у помоћ.

Између брда и брдашаца на равници лежи престоница Единбург или Единбург Седам Мора. Острво дугује име португалском поморцу Тристану да Куњи који га је открио почетком 16. вијека и назвао по себи. Површина острва је 98 километара квадратних, а Врх краљице Мери има висину од 2010 метара.

Локални дијалекат звучи занимљиво јер су ријечи настале мјешањем шкотског, британског, јужноафричког, америчког, холандског, италијанског и ирског језика. Разлика између енглеског и "тристандакуњског" је уочљива, али ипак не постоје проблеми са споразумијевањем са туристима.

Уколико одлучите да посјетите острво Тристан да Куња, биће вам потребно нешто више дана годишњег одмора, као и живаца јер путовање траје и траје... Туристичке агенције савјетују да пут почнете да планирате годину дана прије жељеног датума.

Није довољно да се појавите у у Кејп Тауну и ускочити на први трајект, прије свега треба послати молбу мејлом и сачекати одобрење. Бродови који иду за Тристан да Куњу примају 12 путника и плове тек неколико пута мјесечно, па су мјесецима унапријед сва мјеста попуњена.

Путовање од 2810 километара траје отприлике шест дана или више, у зависности од временских (не)приликама. Због тога није необично да се путницима откаже путовање у задњи трен.

Није необично да посјетиоци остају и по пола године или више, станују у селима и проводе дане уживајући у природи и дружењу с локалцима. У зависности од доба године могу да се посматрају и различите животињске врсте попут обалних пингвина или атлантских албатроса, па је приликом путовања добро провјерити шта се "нуди" од флоре и фауне.

На Тристану никад не недостаје кромпира. Локалци га сматрају својеврсним осигурањем и једу га готово сваки дан, припремљеног на разне начине. Узгаја се у тлу обогаћеном остацима вулкана, здробљених љуштура јастога и овчје вуне- свако има своју тајну због које ће омиљена кртола бити понос парцеле на којој расте.

Уколико се запутите на можда и посљедње насељено изоловано мјесто на свету, моћи ћете да уживате и у морским специјалитетима који ће вам сигурно недостајати кад се након неког времена вратите на копно…

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана