Митови и легенде о мостовима у Требињу: Историја уклесана у камену ФОТО

Ријечи су то великог Моме Капора којима је описао бисер југа Републике Српске који величанствена понорница Требишњица дијели на двије обале, а спајају их мостови у чијем камењу је записана вишевјековна историја.

Наслоњено на Требишњицу и надалеко познато по доброј храни, винима, платанима и добрим домаћинима, Требиње се, према записима, први пут помиње у десетом вијеку под називом Трибунија. У то вријеме налазило се на караванском путу који је водио из Котора и Дубровника према Босни, а најстарији материјални доказ са натписом “Требиње” је уклесан на надгробној плочи жупана Грда из друге половине 12. вијека, пронађеној у требињском насељу Полице.

О Требињу, граду са 260 сунчаних дана у години, писали су многи, дивећи се готово свему што им пружа из богате ризнице природних љепота и материјалног културно-историјској насљеђа гдје су мостови, ипак, један од његових заштитних знакова. Према неким ауторима, на територији града има их можда чак и 50, различитих врста и величина.

Неки се усуђују да овај град надомак мора ослове са “мала Венеција” управо због здања преко Требишњице. Један од најмистичнијих, о којем се и понајвише прича, је Перовића, односно Арсланагића мост за који Требињци поносно тврде да “иде” раме уз раме са оним у Мостару и Вишеграду.

Перовића (Арсланагића) мост је најпознатији споменик из турског периода у Требињу и има значајно мјесто у балканској архитектури 16. вијека.  Мост је као задужбину за свог погинулог сина у борби са Млечанима изградио Мехмед-паша Соколовић 1574. године, за вријеме турске окупације. Соколовић је за изградњу моста добавио најбоље градитеље и клесаре.

Када су Турци 1687. године потиснути из Херцег Новог, многе турске породице су се из овог града доселиле у Требиње. Међу њима је био и извјесни Арслан-ага који је, према предању, добио посједе источно од Требиња - на Зупцима, Нецвијећу и Јасену, те право да наплаћује мостарину преко моста на ријеци Требишњици. По њему се од тада мост назива Арсланагића мост. Међутим, постоји и друга страна приче о величанственом мосту. Наиме, изградњом хидроенергетског система на Требишњици 1965. године мост се нашао под водом акумулационог језера.

Сљедеће године, по захтјеву завода за заштиту споменика културе бивше државе, вода из акумулационог језера је испуштена, за шта су била потребна два мјесеца, и тада је извршено потпуно уређење моста. Мост је, записано је, растављен камен по камен, те је сваки обиљежен бројем и одложен на поље. Пуне двије године трајало је састављање моста, тако да је поново 1972. спојио обале Требишњице, а легенда каже и да је било више понуда за куповину моста, али није био на продају.

О Перовића (Арсланагића) мосту, али не заборављајући и остале, међу којима су Камени мост и онај Иве Андрића у центру, за “Глас” је причао и Никола Кокић из Туристичке организације града Требиња. На почетку је открио веома занимљив детаљ.

- Под водом је још мост краља Александра, и то на мјесту гдје је раније био Перовића, односно Арсланагића мост, али је и даље у изванредном стању и чека боља времена да буде измјештен, као што је и онај Арсланагића, те пренесен у центар града - истакао је Кокић.

Арсланагића мост је један, каже, од најпознатијих у БиХ. За његов настанак веже се неколико легенди, а и Кокић је сагласан да је према истраживањима најутемељенија она да је грађен у 16. вијеку и да је задужбина Мехмед-паше Соколовића као успомена на његовог преминулог сина.

- Има легенда о самој изградњи која говори да је грађен од материјала неког старог моста који је био на истој тој локацији током римског периода. Он је све до изградње бране служио као мост гдје је наплаћивана мостарина, а њу је наплаћивао Арслан-ага и по њему се и назива - истиче и подсјећа на дио историје моста када је потопљен и измјештен неколико година касније, пет-шест километара низводно од првобитне локације.

Иако је мост сачуван премјештање је, ипак, оставило одређене посљедице.

- Нама, као Туристичкој организацији, проблем ствара то што је мост измјештен те из то­г разлога не може да буде заштићен од стране УНЕСКО-а, али без обзира на то, он је један од најљепших у БиХ и представља изузетну туристичку атракцију Требиња. Често се у околини и на самом мосту дешавају разне културне манифестације и тек треба да се поставимо тако да додатно заштитимо тај мост - рекао је Кокић.

Други, али не мање значајан симбол Требиња је невјероватна грађевина која у центру града плијени својом љепотом. Ријеч је о Каменом мосту. Он је изграђен почетком педесетих година прошлог вијека и постао је један од заштитних знакова града.

Старији Требињци памте, а и записано је, да је доста времена, на мјесту гдје је данас мост, била скела. Оштра длијета и руке херцеговачких клесара мјесецима су обликовали камене блокове. Било је, како су већ и многи писали, међу радницима кажњеника тадашњег система, тзв. “информбироваца” који су на градилишту одрађивали своју казну, а старе градске приче наводе да се журило с изградњом и да је тадашњем граду био потребан снажан и стабилан мост.

Љепотом плијени, између осталог, и мост Иве Андрића у самом центру града, а вијековима тајне крије римски мост на Вучији. Овај мост је велика мистерија као и сви стари мостови чију градњу надлежни у Требињу и шире приписују Турцима, Аустријанцима или Римљанима. Римски мост на Вучији је, према наводима из требињске Туристичке организације, најинтересантнији и изгледа најстарији, удаљен око двадесетак километара од центра града. Мост Вучија се налази на ријеци Сушици, на локацији некадашњег римског пута који је водио од Дубровника за Црну Гору. Сматра се да је саграђен у 13. вијеку, када и оближње Врмске куле. Налази се између двије стијене и спаја два стрма дијела ријеке. Грађен је од тесаног камена, а горњи лукови су од сиге. Надсвођење од сиге је састављено полукружним луковима, што даје врло лијеп утисак и уклапа га у околни природни амбијент. Мост се некада звао Стари мост, Грчки мост, мост на Сушици, а становници изван Вучије зову га још и Вучијански мост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.