Црногорци, а тамнопути - гусари их довели у Улцињ, један отишао у партизане и срео се са Јованком

Када је Берлинским конгресом 1878. Црна Гора призната као двадесет и седма европска држава, у Улцињу је, кажу, постојало стотину црначких кућа. Већ 1928. било их је само пет. Посљедњи прави црнац, легендарни Ризо Шурла, преминуо је прије 18 година.

Негроидно становништво у Улцињ је у шеснаестом вијеку донијела несрећа, када су их гусари довели као робове на својим бродовима. Улцињски гусари имали су тијесне везе са гусарима из Алжира, Малте и Туниса, а у 17. и 18. вијеку били су страх и трепет Медитерана, пише црногорски “Дан“.

У улцињској историји стоји записано да се 1571. године, након што су Турци загосподарили овим градићем недалеко од ушћа Бојане, ту населило 400 берберских породица са сјевера Африке. Одлазили су често до Судана и Конга, и од тамо силом довлачили мушкарце и жене, па их продавали на Тргу робова у Улцињу, који је био најчувенији на Јадрану. Ту су доводили робове за продају са свих страна, поготово из многих приморских градова. Кажу да су ту продали и Сервантеса и његовог брата Родрига. Робови су били присиљени да служе по богатим кућама, али су временом добијали слободу, узимали црногорска имена и презимена, народност, али остајали вијерни исламу.

У књизи “Улцињ у Османској империји”, публициста Мустафа Цанка пише да су се неки једноставно презивали Арап (црнац) или су преузимали презимена бродовласника и капетана који су их довели из Африке у Европу. Одијевањем се нису разликовали од осталих, облачећи се “по турском” како је било уобичајено у та доба.

Проф. др Ђурђица Петровић, један од најзначајнијих етнолога друге половине XX вијека, у свом експозеу пише да је у Улцињу 1878. било око 100 кућа црнаца. Толики број Африканаца, према њеним наводима, био је резултат престижа улцињских великаша јер је већи број послуге значио и већу репутацију фамилије.

У свом раду, Петровић подсјећа да су улцињски поморци и послије 1878. наставилли трговину робљем све до балканских ратова и да су позната имена петоро трговаца из тог периода. У неким историјским актима помиње се и добровољни долазак Африканаца, попут познате Захре из Судана која се удала за Улцињанина Хаџи Халил Фиција, који је тада био мајор у турској војсци, пишу подгоричке “Вијести“.

Најпознатији тамнопути Црногорац

У току Другог свјетског рата међу великим бројем партизанских бораца из свих крајева ондашње Југославије нашао се и црнац Ризо Шурла, из Улциња. У једној од борби био је рањен, па га другови одведоше у партизанску болницу и дадоше му прву помоћ. Јованка, касније супруга Јосипа Броза Тита, задеси се у болници и током обиласка рањеника угледа Риза, па се прилично изненади, пише “Дан”.

“Одакле сте ви, друже?”, упита га она.

“Из Улциња “одговори Ризо.

“Гдје је тај Улцињ, у којој држави Африке “, упита опет Јованка.

“Није у Африци, другарице Јованка “, рече јој Ризо.

Јованка се за час замисли, па опет упита: “А што сте ви по националности?”

“Црногорац!”, рече јој Ризо поносно.

“Хм! “опет се замисли Јованка, па настави:

“Нисам знала да су Црногорци црнци! Мислила сам да су бијелци, овако, као ми!”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.