Бад Ишл: Мјесто у ком је пресуђено Србији ФОТО

Telegraph
Бад Ишл: Мјесто у ком је пресуђено Србији ФОТО

На данашњи дан прије 100 година, у идиличном аустријском одмаралишту Бад Ишл, хабсбуршки цар Франц Јозеф потписао је објаву рата против Србије, која је била окидач за почетак Првог свјетског рата.

У том мјесту, цар је често боравио током љетњих мјесеци и то готово сваке године током 68-годишње владавине.

Заиста, Бад Ишл и цијела регија Салцкамергут достојни су царева. Низ алпских врхова, 70 језера, прелијепи пејзажи и чист ваздух ову регију чине спектакулраном.

Франц Јозеф није први који је то примјетио. Давне 1150. док је туризам још био у повоју, ходочасници су долазили у насеље уз језеро како би се поклонили човјеку који је постао монах пустињак и који је по смрти постао светац заштитник сиромашних.

Хамбуршки цар свакако није био сиромашан, али је његова мајка, принцеза Софија од Баварске, често долазила у ову регију, јер је вјеровала у љековите моћи соли која се налазила у минералним термалним купкама и надала се да ће јој помоћи да затрудни.

Њена вјера била је плодоносна и Софија је родила четири здрава сина, "принца соли", од којих је Франц Јозеф био најстарији.

Било да је љубав према овој регији стекао из захвалности због његовог "чудесног" рођења, или се као и многи други, у њу заљубио на први поглед, Франц Јозеф постао је доживотни љубитељ Салцкамергута, а нарочито Бад Ишла, живописног града на ријеци Траун.

Ту и даље готово на сваком кораку можете видјети успомене на најдуже владајућег хабсбуршког цара, али и његову прелијепу жену Елизабету, познатију као Сиси.

На зградама можете видјети њихове портрете, на улицама статуе цара обученог у кратке панталоне и ловачки капут, а постоји чак и кафе Sissy у ком можете пробати изузетну чоколадну торту и пробати бечку кафу у врло романтичном окружењу.

Пошто су цар и царица овдjе долазили сваке године, многи други европски владари слиједили су њихов примјер, као и филозофи и музичари. Рецимо Јохан Штраус имао је љетњиковац у Бад Ишлу, а Франц Лехар писао оперете. Чак су и Сигмунд Фројд и Алфред Нобел били заљубљени у његову љепоту.

Бад Ишл просто је цвјетао због те повезаности са царем, а од тога профитира и данас. Ипак, у њему није увијек било добро.

У љето 1914. царев нећак и насљедник хабсбуршког трона, надвојвода Франц Фердинанд, убијен је у Сарајеву.

Наредног мјесеца, пред царем који се одмарао у Бад Ишлу (тада је имао 83 године) била је тешка одлука – морао је да одлучи како ће реаговати на убиство нећака и његове супруге.

Посјетиоци Кајзервиле, дворца у ком је боравио, и данас могу да виде собе у којима су га посећивали министри и дипломате, чекаонице, па чак и приватни студио Франца Јозефа са елегантним, тешким дрвеним столом.

На том столу, можете видјети чак и перо којим је цар 28. јула 1914. објавио рат Србији, а чиме је дошло до стварања алијанси и затим избијања Првог свјетског рата.

Тај комад папира, назван "An Meine Völker" (Мом народу) чува се под стаклом на Јозефовом столу.

У вријеме цара Јозефа, од Беча до Бад Ишла путовало се четири дана коњским кочијама, а данас је то могуће за свега три сата.

Од аеродрома у Салцбургу још мање – око сат и по.

У самом Бад Ишлу, можете одсјести у Вили Сеилерн, великој грађевини с краја 19. вијека, или поред оближњег језера Волфганг у Romantik Hotel Am Weissen Rössl.

Ако пожелите да испробате старе специјалитете из доба Хабсбуршке империје, требало би да пробате јунећу супу, Tafelspitz (кувану говедину) и Kaiserschmarrn (насjецкану зашећерену палачинку послужену са компотом од шљива). Обавезни су и Заунер чоколадни колач и кафа у кафићу Sissy.

Осим Кајзервиле, можете посjетити Мермерну палату царице Сиси, Бад Ишл музеј и елегантну Teinkhalle зграду у којој је тренутно поставка о Првом свjетском рату из аустријске перспективе.

Они који траже нешто пасивнији одмор, требало би да посjете чувене слане купке у Salzkammergut Thermal Spa или пливају у Паркбад базену.

Како бисте видhели како изгледа окружење Бад Ишла, можете отићи жичаром на врх планине Катрин и посматрати језера и божанствене долине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана