Усјеве и воћњаке широм РС брани 228 противградних станица

У сезону заштите од града предузеће "Противградна превентива РС" ушло је са 2.228 ракета, а у наредним мјесецима набавиће додатних 610 ракета, што ће олакшати битку с овом временском непогодом.

Директор овог предузећа Тихомир Дејановић истиче да се припремају за постављање нових аутоматских станица.

-  За сада имамо 218 класичних станица и 10,2 ракете по станици, а почетком маја у рад ћемо пустити још десет аутоматских противградних станица на простору Лакташа, те 35 приземних генератора сребро јодида у Поткозарју и Лијевче пољу - рекао је Дејановић.

Истакао је да у сезони планирају да повећају и број аутоматских противградних станица за око 120, и то на подручју Градишке, Српца, Приједора, Костајнице, Новог Града, Козарске Дубице, Љубиња, Требиња, Берковића, Билеће, Источног Мостара, Невесиња и Гацка.

- Само у Херцеговини 60 нових станица биће пуштено у функцију и вјерујемо да ћемо паралелно са постојећим класичним системима искључити могућност појаве нежељених догађаја - рекао је Дејановић и додао да ће у наредним мјесецима бити изграђени и противградни центри у Бијељини и Требињу, док ће на Јахорини бити успостављен радарски центар с истим типом радара као и на Борји. 

Производња воћа и поврћа била би незамислива без заштите од града, а предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић истиче да је уназад неколико година одбрана од ове временске почасти врло ефикасна, те да су улагања у овај вид заштите више него оправдана.

- Да нема противградне превентиве пољопривреда би била у јако лошој ситуацији због глобалних климатских промјена јер су температуре час високе, час ниске, што је погодно за стварање градоносних облака. Без те заштите на многим локалитетима, поготово на граници са Хрватском, производња на отвореном готово би била немогућа - рекао је Дојчиновић и додао да би улагање у производњу било велики ризик без противградне превентиве.

Наплата

Дејановић је позвао регистроване пољопривреднике из РС да измире своју обавезу за заштиту од града, која износи 1,5 КМ по хектару обрадивих површина. 

- Степен наплате посљедњих пет година се креће свега 25 одсто - рекао је Дејановић и истакао да је о дуговањима локалних управа рано говорити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.