У порти Храма Светог великомученика Георгија сахрањен поп Жућо

Сахрани је присуствовало многобројно свештенство, велики број грађана, званичника, а опијело је служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење око 30 свештеника.

Владика Хризостом је подсјетио да је прота Војо у Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године показао право лице одабравши да буде слуга своме народу, рањенима, заробљеним у Сарајеву и болесним.

"Он је био велика људска громада која је посвједочила свима како човјек на сваком мјесту може бити велики и узвишен", рекао је владика и напоменуо да је мало таквих људи који су служили до краја.

Данас, када га испраћамо, рекао је владика Хризостом, протина ђела треба нагласити, како би остао упамћен по томе колико је био велики и узвишен у тешка времена.
"Он је добро разумио поруку, сада, блаженопочившег патријарха српског Павла", рекао је митрополит Хризостом.

Поп Жућо сахрањен је уз почасну паљбу Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Војислав Чаркић преминуо је у суботу, 4. маја, у 87. години, дан након што је на Велики петак служио литургију у Храму Светог великомученика Георгија у Миљевићима.

Одлазак омиљеног Попа Жуће: Преминуо прота Војо Чаркић

Свештеник Војо био је човјек који је живот посветио народу, цијели живот на Христовом путу и истински стваралац Републике Српске и Српског Сарајева, изјавио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић на комеморативном скупу попу Жући у порти Храма Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Новом Сарајеву.

"Прота Воја је напустио овоземаљски живот који ће му донијети вјечност. Поносни смо јер можемо да кажемо да смо живјели у вијеку Воје Чаркића, човјека који је био одан Христу", рекао је Ћосић.

Он је додао да је до 1992. године прота Чаркић био Христов слуга који је залутале Србе враћао православљу и Богу, а од 1992. до 1995. године Христов војник.

"Био је Христов војник који је хранио непријатеља, а истовремено Христов слуга у импровизованим просторијама на Грбавици гђе је служио, сахрањујући све који су живот дали за Републику Српску", истакао је Ћосић.

Он је додао да је прота Воја живио, не уз народ, него са народом сваки дан.

Поп Жућо је Одбрамбено-отаџбински рат провео на првој линији на Грбавици која је послије потписивања Дејтонског мировног споразума припала Федерацији БиХ. Након потписивања Дејтонског мировног споразума, заједно са српским народом Грбавице, прешао је у Источно Сарајево гђе је наставио службу у цркви у Миљевићима.

Прота Војо је 1996. године, када је Грбавицу напустило око 5.000 њених становника, изашао на челу литије носећи крст који су освештала два патријарха, преко Враца, до територије Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.