У 2016. години привреди у РС растерећење, реформа Шума и ЖРС

Марина Чигоја 02.12.2015 16:01

Бањалука - Смањење пореског оптерећења рада, реиндустријализација прерађивачке индустрије, успостављање регистра парафискалних намета и укидање оних који нису оправдани, кључни су приоритети из радне верзије економске политике РС за идућу годину.

Предвиђена је и реформа јавних предузећа, а један од приоритета су "Жељезнице РС", док ће "Шуме РС" бити реорганизоване у складу са Законом о јавним предузећима.

У том документу, који је у посједу "Гласа Српске", наведено је да ће смањењем доприноса бити обезбијеђено растерећење привреде, а приходи за ванбуџетске фондове који ће због тога пасти биће надомјештени из других извора који су већ обезбијеђени. Влада РС већ је предложила смањење збирне стопе доприноса за 1,4 одсто, али је услов за то да буде уведена диференцирана стопа ПДВ-а, о чему сагласност треба да дају власти на нивоу БиХ, што још није учињено.

Један од задатака за идућу годину је и отпочињање реиндустријализације прерађивачке индустрије која има за циљ повећање обима индустријске производње и запослености. Овај процес подразумијева и поспремање у фирмама са већинским државним власништвом од којих неке не послују или послују са минималним капацитетом. Предвиђена су три начина дјеловања - окончање приватизације, реструктурисање фирми које имају перспективу и покретање стечаја и ликвидације у онима у којима приватизација и реструктурисање не би дали позитивне ефекте.

Планирано је и успостављање регистра парафискалних намета, што је један од дугогодишњих захтјева Привредне коморе РС. Кључни задатак је да буде онемогућено стварање нових парафискалних намета који оптерећују предузећа.

- Након тога, у 2016. години наставићемо да анализирамо парафискалне намете који су укључени у регистар и да предложимо укидање оних за које буде утврђено да нису оправдани - наводи се у документу и додаје да ће бити укинута и посебна републичка такса која износи од 300 до 2.500 КМ.

Према незваничним информацијама, привредници нису задовољни понуђеним рјешењима, посебно због изостанка конкретних мјера за толико тражено растерећење привреде. Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић каже да анализирају радни текст како би видјели који су приједлози пословне заједнице нашли мјесто у документу. Он је истакао да привредници неће одустати од приоритетних захтјева који се, прије свега, односе на растерећење привреде кроз смањење фискалних и парафискалних намета и измјене Закона о порезима и доприносима с циљем враћања стопа пореза и доприноса на ниво прије 2008, односно 2009. године када је избила глобална економска криза.

- Наши приоритетни захтјеви су и повећање неопорезивог дијела дохотка на ниво најниже плате, рефундација издвајања за породиљско боловање у бруто износу, доношење закона о подстицајима и њихова благовремена расподјела, смањење јавне потрошње, реформа јавних предузећа и сузбијање сиве економије - рекао је Благојевић.

Члан Удружења економиста РС SWOT Предраг Дудуковић истакао је да, и у случају да дође до смањења стопе доприноса за 1,4 одсто, то није довољно.

- То смањење ће можда утицати да предузеће које запошљава тридесетак људи оствари годишњу уштеду од неколико хиљада марака. То не може спасти предузеће које лоше стоји, односно да из зоне губитка пређе у зону добити, а ни за оно које добро ради неће донијети велико растерећење - нагласио је Дудуковић и додао да се оптерећење мора вратити на ниво из 2008. године када је збирна стопа за опорезивање рада била испод 33 одсто.

Он је истакао да је РС потребна реиндустријализација како би фирме и у приватном и јавном сектору биле конкурентне на тржишту и да би РС могла да одобри подстицај фирмама које раде на томе.

- Перспективна државна предузећа, наравно, треба помоћи. У тим предузећима више је проблем менаџмент који није стимулисан да ради боље - рекао је Дудуковић.

Говорећи о парафискалним наметима, он је рекао да њих има више од 100 и да предузетници не знају шта све плаћају.

- Регистар је прави начин да на једном мјесту буде евидентирано шта све предузеће мора да плати, а ако нешто није у регистру, да привредник не буде обавезан да плати - нагласио је Дудуковић.

У Министарству финансија РС су рекли да оквир за израду економске политике за 2016. годину представљају политике Владе дефинисане реформском агендом и акционим планом који су усаглашени са ЕУ и међународним финансијским институцијама.

Реформа јавне управе и предузећа

У идућој години биће настављена и реформа републичке управе с циљем побољшања њене ефикасности и транспарентности и подизања професионалности запослених.