Реговања на захтјев Џаферовића да буде укинут закон РС: Уставни суд најјаче политичко оружје Бошњака
САРАЈЕВО - Захтјев за оцјену уставности и укидање Закона о техничким прописима, који је Уставном суду упутио бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић, још је један показатељ да крајњи циљ бошњачких представника није постизање владавине права, него оспоравање легитимитета институција и законодавства Српске преко одлука Уставног суда,упозоравају саговорници "Гласа".
Закон, чију уставност оспорава Џаферовић, Народна скупштина РС донијела је још 2013. године, а њиме се уређује начин прописивања техничких захтјева за производе који се стављају на тржиште Републике Српске и доношење техничких прописа, поступак оцјењивања усаглашености производа са прописаним техничким захтјевима, обавезе произвођача и других привредних субјеката који стављају производе у промет или употребу, именовање тијела за оцјењивање усаглашености, важење иностраних докумената о усаглашености и слично.
Ово је само један од случајева у којима представнци Бошњака траже укидање неког од закона Српске, а у доста случајева Уставни суд је њихове захтјеве и уважио. Најпознатији је онај из 2015. године када је Уставни суд БиХ донио одлуку да је члан Закона о празницима РС, који дефинише да се 9. јануара обиљежава Дан Републике, неуставан и наложио Народној скупштини РС да га у року од шест мјесеци усагласи са Уставом БиХ. Одлука је донесена на основу апелације, коју је 2013. године поднио тадашњи бошњачки члан Предсједништва БиХ и лидер СДА Бакир Изетбеговић.
Лани је Уставни суд одлучивао о захтјеву седам бошњачких делегата Вијећа народа Републике Српске за оцјену уставности члана 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске којим је прописано да предметно пољопривредно земљиште које је по својој природи јавно добро, односно државна својина, постаје својина и посјед Републике Српске и длучио да је она несутавна "јер се ради о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине".
Делегат у Дому народа Лазар Продановић за "Глас Српске" истиче да се толиким бројем апелација шаље погрешна порука грађанима Српске и БиХ и да је ово својеврсно упозорење да не постоји искрен однос и поштовање како према Српској, као једном од два ентитета, али и српском народу.
- Ове ствари се могу рјешавати кроз клубове бошњачких представника у Народној скупштини РС и Вијећу народа РС. За осам година колико је закон на снази нико од бошњачких представника није покушао да га оспори, него се неко накнадно сјетио да поднесе апелацију. Ако ћемо тако радити изгубићемо мотивацију по суштинским питањима на путу стицања статуса кандидата, јачању економије и уклањању економских баријера - рекао је Продановић.
Према његовим ријечима, очигледно је да се институција Уставног суда БиХ користи у функцији оспоравања законодавства ентитета у погледу техничких питања, што је њихова уставна надлежност.
- Треба сачекати исход, али мислим да се шаље погрешна порука грађанима. Уставни суд се често користи у функцији стављања ван снаге одређених аката што би у неком смислу умањило надлежности РС - закључује Продановић.
Посланик у НС РС Срђан Мазалица за "Глас Српске" каже да Бошњаци, свјесни да ОХР нема утицај какав је имао, сада покушавају преко Уставног суда да промијене унутрашњу структуру БиХ и спријече институције Српске да ефективно врше власт у свом ентитету.
- Техничка питања, која регулише и овај закон, одувијек су била у надлежности ентитета. Закон важи већ осам година и они га сада извлаче из нафталина. Сада је свима јасно због чега они не желе да стране судије у Уставном суду оду, јер преко њихових одлука се игноришу Срби и Хрвати и ствара БиХ по њиховој мјери - рекао је Мазалица.
И потпредсједник Скупштине Српске Милан Петковић каже да Бошњаци заобилазећи парламентарне процедуре, уз помоћ Уставног суда, настоје дио по дио да одузму надлежности Српске.
- Уставни суд се поставља као законодавац и уставотворац и преузима надлежности законодавне власти - рекао је Петковић.
У захтјеву коју је поднио Џаферовић истиче се "неусклађеност одредаба оспораваног закона са одредбама Устава БиХ које се односе на успостављање јединственог тржишта на цијелој територији, људска права и основне слободе, међународне стандарде и недискриминацију".
У захтјеву за оцјену уставности који је поднио Шефик Џаферовић се наводи, између осталог, да је "Закон о техничким прописима Републике Српске у супротности са Законом о техничким захтјевима за производе и оцјењивању усклађености на нивоу БиХ", те да се њиме "успоставља неуставни, паралелни систем инфраструктуре квалитета".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
