Радници са Балкана спасавају привреду Европе

Истакли су ово саговорници “Гласа Српске” коментаришући посљедње “вапаје” власти појединих европских земаља због недостатка радне снаге у кључним секторима, а што, како је упозорено из ових држава, може поткопати њихов економски опоравак од пандемије вируса корона.

Њемачка је саопштила да јој недостаје чак 400.000 радника из иностранства на годишњем нивоу, а да би испунили тај циљ, коалициони партнери у тој земљи договорили су се о новом бодовном систему за стручњаке из земаља изван ЕУ и подизању националне минималне плате на 12 евра по сату, што би рад у Њемачкој учинило још привлачнијим. И Швајцарска је одлучила да отвори своје тржиште рада. Слична ситуација је и у Хрватској и Словенији.

Предсједник Уније удружења послодаваца Саша Тривић убијеђен је да ће се све то сигурно негативно одразити и на наше тржиште рада, те довести до новог таласа одласка радне снаге из БиХ у иностранство, али да је питање у којој мјери, јер су и ови простори већ поприлично “опустошени”. 

-  Бојим се да ће и ово што је остало радника бити тешко задржати, па чак и у оним секторима у којима су солидне плате. У Бањалуци, примјера ради, већ недостаје око десет одсто неопходне радне снаге. Дошли смо у ситуацију да данас мало који послодавац нема отворено неко радно мјесто,  а не успијева га попунити, јер се нико не јавља -  каже Тривић.  

С њим је начелно сагласан и професор са Економског факултета у Бањалуци Горан Радивојац, наводећи да ће до новог егзодуса радне снаге доћи због све либералније политике запошљавања у појединим европским земљама.

- У посљедњих неколико година могли смо се увјерити како све више европских земља доноси ад хок одлуке, те да се укидају многобројна ограничења за запошљавање. Вјерујем да ће за неких пет година европско тржиште рада бити готово потпуно либерализовано - истакао је Радивојац.

Како је појаснио, људи и радници са балканских простора постали су дио излазних стратегија за земље попут Њемачке, Швајцарске или Хрватске.

- Ми смо културолошки блиски с њима, а имамо и образовни систем који им очигледно одговара, баш као и менталитет наших људи који се лако уклапају у друштво и лако уче. Наравно, и вриједни смо. Оно што је проблем јесте да ми више немамо толики биолошки потенцијал да бисмо могли задовољити њихове потребе за радном снагом, а у посљедње вријеме ни домаћег тржишта рада. Због тога ће се БиХ врло брзо суочити са великим недостатком квалификоване радне снаге, а што је већ примјетно у појединим секторима - поручио је Радивојац.  

Да би се колико-толико зауставио овај негативни тренд, Радивојац наглашава како је прије свега неопходно радити на побољшању животног стандарда, а што само по себи не подразумијева само висину плате, већ и стамбено питање, доступност инфраструктуре и образовање. 

Трбухом за крухом

Прошла година била је рекордна по одласку грађана из БиХ. Према званичним подацима Уније за одрживи повратак и интеграције, трбухом за крухом пут иностранства отишло је чак 170.000 људи из БиХ, што је дупло више него годину раније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.