Пријети ли нам опсасност од жутице

Глас Српске 15.11.2007 00:00

Нема разлога за страх, јер је жутица типа A болест прљавих руку, преноси се орално и нема могућности ширења ваздухом, потврдио Ранко Шкрбић

БAЊA ЛУКA - Епидемија хепатитиса A која ових дана хара Нишом и његовом околином, као и чињеница да је од почетка године широм Србије забиљежено 60 епидемија жутице, забринуло је и становнике с друге стране Дрине. Међутим, републички министар здравља и социјалне заштите Ранко Шкрбић истакао је за страх нема разлога, јер је жутица типа A болест прљавих руку, преноси се орално и нема могућности ширења ваздухом. - Посљедњих петнаестак година код нас није десила ниједна епидемија хепатитиса A. Ова епидемија се раније јављала сезонски, у прољеће и љето, у одређеним регионима. Добром превенцијом и, прије свега, хигијеном може се спријечити - рекао је Шкрбић. Да хепатитиса A, у народу познатог под називом заразна жутица, на овим просторима нема у епидемијском облику већ дуго, потврдила је и начелник Клинике за инфективне болести бањолучког Клиничког центра доц. др сц. мед Здравка Кезић, додајући да спорадичног јављања има. - Сваке године имамо неколико случајева са хепатитисом A. Углавном је то код оних који путују, што значи да нису све вријеме на овим просторима већ иду на примјер на море или у друге државе - појаснила је др Кезић. С обзиром на то да је хепатитис A болест прљавих руку најважнија је, лична хигијена. Међутим, то подразумијева и хигијенски исправну воду којом се перу руке, јер се ради о фекално-оралној инфекцији. То, појаснила је др Кезић, значи да вирус обољелог од хепатитиса A напушта столицом. Aко он доспије у воду којом се оперу воће, поврће, руке или се она конзумира, болест се може пренијети на друге. Такође, она се може пренијети и директним контактом са обољелим. Симптоми акутног вирусног хепатитиса A су мучнина, повраћање, болови у трбуху, малаксалост. Болест се најчешће не манифестује жутилом беоњаче и коже. Мањи број је оних који имају клинички манифестну болест што значи да ће имати мучнину, повраћање, одвратност према јелу, малаксалост, појаву тамног урина и свијетле прољевасте столице, жутила беоњаче и коже. Болест се лијечи тако што се обољели обавезно смјешта у болницу, изолује од околине, прима инфузију, затим витамине... и кући иде врло брзо. - Раније смо имали пуно таквих пацијената, а у посљедњих десетак година немамо епидемијског јављања, што ће рећи да је снабдијевање становништва водом хигијенски исправно. Такође треба имати хигијенске навике, а најважније је често руке прати - истакла је др Кезић. Поред хепатитиса A, постоји и хепатитис Б, Ц и Е. Против хепатитиса Б дјеца се одмах по рођењу вакцинишу. Р. ШКОНДРИЋ ИМУНИТЕТ Већина која добије овај вирус, болест преболи и стекне имунитет према њој, а да и не зна да је имала заразну жутицу и углавном мисле да се радило о благим стомачним тегобама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.