Избор мета открива намјере Вашингтона

Вељко Зељковић
Избор мета открива намјере Вашингтона

БАЊАЛУКА - Извршно наређење америчког предсједника Џоа Бајдена којим се проширују санкције за појединце са западног Балкана, још један је од покушаја и механизама притисака прије свега на политичке представнике Срба у региону, али и јасна порука Русији и Кини да Вашингтон неће дозволити даље ширење њиховог утицаја на овим просторима.

Каже ово за “Глас Српске” политиколог из Источног Сарајева Филип Матић, коментарушући уредбу која је потписана у Бијелој кући, а у којој се говори о увођењу додатних санкција против власти и појединаца који наводно угрожавају мир, безбједност, стабилност или територијални интегритет били ког подручја или државе на западном Балкану.

- Бојим се да је ово још једно одмјеравање снага великих сила преко леђа балканских народа. Оно што је апсурдно јесте што се све то спроводи под плаштом демократије и неке наводне бриге - истакао је Матић наводећи како су све досадашње шок терапије Вашингтона завршавале погубно по домоцилно становништво.

Због свега тога, а посебно имајући сва историјска искуства, Матић каже да му је због тога тешко да прихвати образложења америчких званичника.

- Њихова политичка агенда некада је била завади па владај, а сада уништи па владај и онда колонизуј кроз атлантске интеграције - додао је Матић.

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски каже да ако буде анализиран садржај поменутог Бајденовог наређења, може закључити да Вашингтон већ има спреман списак “непожељних” особа које планира да казни.

- Из избора мета ћемо моћи видјети у којем правцу ће ићи њихова спољна политика. Али, чини ми се да су они себи оставили и одређени маневарски простор да би на бази дневне политике, али и показане кооперативности, процењивали кога ће или не казнити. Они на овај начин не одустају од своје раније утврђене праксе да преко притисака утичу на дешавања на западном Балкану, а поготово када су у питању атлантске интеграције - истакао је Ситарски.

Образлажући ову одлуку, из Бијеле куће су истакли да желе “повећати способност” да се дјелује против свих оних који опструишу или угрожавају примјену било ког споразума из домена регионалне безбједности, мира, сарадње или узајамног признања, на територији коју обухвата бивша СФРЈ и Албанија. Новом уредбом обухваћен је и Преспански споразум из 2018, али и Међународни механизам за кривичне судове, који је насљедник Хашког трибунал. Истакли су и да “подривање ових и сличних споразума и институција након распада бивше СФРЈ, као и широко распрострањене корупције унутар различитих влада и институција, а које опструишу пуну интеграцију у трансатлантске институције, представља пријетњу националној безбједности и спољној политици САД”. На крају је констатовано и да ће лицима са ове црне листи бити блокирана сва имовина, али ће и америчким држављанима бити забрањена сарадња с њима. Санкционисанима неће бити дозвољен ни улазак у САД нити ће моћи да добију америчку визу. У саопштењу је наглашено и да ће Министарство финансија и Стејт департмент “наставити да освјежавају листу појединаца који су предмет санкција према овом наређењу”.

Став Брисела

Поводом уредбе предсједника САД о проширењу ванредних мјера на западном Балкану, из Брисела су истакли да ЕУ има своје обавезе према партнерима у региону, а да санкције нису дио тренутне европске политике на западном Балкану.

- Разговор о потенцијалним санкцијама није на дневном реду. Свака одлука о томе мора да буде донесена једногласно од стране свих земаља чланица. У овом тренутку о томе се не разговара - истакао је портпарол ЕУ Петер Стано.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана