Готово 1.000 жртава са списка несталих из Сребренице није пронађено

Срна
Готово 1.000 жртава са списка несталих из Сребренице није пронађено

БАЊАЛУКА - Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године закључила је да посмртни остаци готово 1.000 жртава са списка несталих из Сребренице никада нису пронађени.

Форензичка анализа показала је да, теоретски узевши, највећи број индивидуа које су могле да се налазе у примарним гробницама не прелази 3.715, наводи се у извјештају Независне међународне комисије за Сребреницу.

Према форензичкој анализи, најмањи процијењени број оних који нису страдали у склопу масовних погубљења, него током борби између Армије РБиХ и ВРС износи 3.218 индивидуа, с тим да је тај број можда и већи, о чему је писано у криминалистичкој анализи.

Све ово отвара многа питања у вези са бројем људи убијених у склопу масовних стријељања, бројем погинулих у борбама и бројем умрлих у другим контекстима у љето 1995. године и прије тог времена, наводи се у извјештају Комисије.

Ово потврђује да је, према форензичким истраживањима и налазима, значајан број ексхумираних из гробница страдао ван контекста масовних стријељања, истиче се у извјештају који је од ове седмице доступан јавности на сајту Комисије и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Комисија у извјештају подсјећа да је Хашки трибунал током свих година постојања процесуирао претежно Србе који су оптужени да су починили ратне злочине у БиХ, укључујући оптужнице за геноцид засноване од самог почетка на прихваћеном броју од скоро 8.000 убијених у склопу масовних стријељања.

У извјештају Комисије се подсјећа да су генерални закључци Хашког трибунала детаљно објаснили главне изворе кориштене за састављање списка од 7.692 нестале особе у вези са догађајима у Сребреници, као и методологију која се користила како би се израчунао број жртава у вези са Сребреницом, те однос између броја преминулих појединаца у и броја становника који су прије рата живјели у Сребреници.

Када се ради о демографској структури страдалих у вези са падом Сребренице, готово сви су били муслимани и мушкарци, претежно млади мушкарци, али је, упозорава Комисија, нејасно колики удио у броју жртава су чинили припадници војске, те колико су војне жртве допринијеле укупном броју страдалих жртава.

Укупни број подударања између листи Армије РБиХ и Тужилаштва Хашког трибунала износи 5.371, наводи се у извјештају Независне комисије.

Међународна комисија за нестала лица је путем ДНК анализе идентификовала 3.438 особа из евиденције тзв. Армије РБиХ које се налазе и на листи Тужилаштва Хашког трибунала.

Пажњу треба посветити и томе да ли су припадници активног, заједно са припадницима резервног састава снага 28. дивизије Армије РБиХ, које су у јулу 1995. године покушале да дођу из Сребренице до Тузле, били укључени у
војну акцију или су они били “мушкарци /који су/ покушали да побјегну из подручја ходајући кроз шуму”, као што се наводи у многим хашким извјештајима.

Иако одређени документи указују на то да су неки појединци били “на задатку”, без обзира на природу ангажмана војног особља Армије РБиХ у Сребреници /службено или неслужбено/ и квалитет њихове војне обуке и посједовање стандардне опреме /наоружање, обућа и униформе/, остаје основно питање: како су они умрли, а посебно - да ли су сви убијени у склопу масовних стријељања као што је то општеприхваћено?

У резимеима извјештаја Хашког трибунала, почевши од 2009. године, смрт свих особа идентификованих путем ДНК анализа у “масовним и другим гробницама у вези са Сребреницом” приписана је масовним погубљењима у Кравици и другим мјестима, Ораховцу, на брани “Петковац”, у Козлуку и на Брањеву/Пилици, и то укупно 6.849 идентификованих жртава до 2013. године.

Овај број укључује и такозване јединствене ДНК профиле у вези са Сребреницом, али који немају подударања са лицима на листама несталих.

Комисија је анализирала све ове везе и утврдила да је укупан број случајева који имају ДНК повезнице са појединцима пронађеним на двије или више локација 871.

Од ових 871, једна ДНК веза између мјеста погубљења /мрље од крви на унутрашњем зиду складишта у Кравици/ и секундарне масовне гробнице /случај остатака пронађених на Зеленом Јадру два/ указује на то да је та особа погубљена.

У само 386 случајева било је индикација да постоје директне везе између примарних и секундарних гробница, док је већина ДНК веза искључиво указивала на конекције између различитих секундарних гробница.

Ови резултати, засновани на генетској идентификацији, нису довољни за пружање поузданих форензичких доказа о броју погубљених особа.  

 

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана