Читаве породице илегалних миграната поново стижу у БиХ

БиХ се годинама бори са мигратском кризом, а посљедњих мјесеци се могло уочити да из земаља захваћених ратом и другим углавном стижу самци, док су породице биле видљивије у неком првом таласу долазака.

Најновији пресјек на терену дат је у информацији о стању у тој области у БиХ за септембар, која је усвојена на прошле седмице у Савјету министара БиХ. Ти подаци показују да се број миграната који користе територију БиХ као транзит на путу ка земљама Европске уније смањио у односу на претходна два мјесеца ове године, а смањен је и број оних који бораве у центрима за смјештај у ФБиХ, као и у неусловном кампу “Липа” у Унско-санском кантону.

У тим објектима, закључно са крајем септембра, боравило је више од 5.670 особа, у “Липи” око 1.170, а у Министарству безбједности БиХ су потврдили да су капацитети прихватних центара у сарајевском кантону и самој “Липи” преоптерећени.

Из биљешки Граничне полиције БиХ је видљиво да је највећи притисак на дио границе око Зворника те Хум, Фоча, када је ријеч о улазу у БиХ, док је густо на подручју прелаза Изачић на подручју Бихаћа и у Великој Кладуши.

Служби за послове са странцима БиХ су, са друге стране, за девет мјесеци пријављена 13.333 незаконита миграната, што је мање за око 40 одсто у односу на исти период прошле године, када их је пријављено 22.211.

У овој служби кажу и да је мањи број миграната на неприкладним мјестима у урбаним подручјима, што је резултат појачане контроле кретања у сарадњи са надлежним министарствима унутрашњих послова на подручју Сарајева, Бихаћа, Велике Кладуше, Зенице, Травника, Доњег Вакуфа, Тузле, Калесије и Бањалуке.

Осим тога, у извјештајном периоду је, како је наведено у информацији, уочен долазак већег броја мигрантских породица са дјецом, које Црну Гору наводе као земљу уласка на територију БиХ.

Подаци Међународне организације за миграције (ИОМ), која је заступљена у БиХ, показују да је у односу на август ове године, када су у привременим прихватним мигрантским центрима биле 332 породице са 1.006 чланова, мјесец касније било смјештено још 17 породица, са додатна 82 члана.

Директор Службе за послове са странцима БиХ Слободан Ујић истакао је за “Глас Српске” да то, ипак, није превелик број породица.

- Долазиле су јер им је лакше преко Црне Горе него кријумчарењем преко Дрине, а смјештене су у два кампа, уз одређен број малољетних лица, односно лица без надзора - истакао је Ујић.

Додао је да је добро што се смањује број миграната у прихватним центрима, а и дневни прилив је испод 30 особа, а донедавно је био и око 150.

- Томе су допринијеле добре акције. Биле су двије, три добре у којима су учествовале готово све агенције на нивоу БиХ, али и на ентитетском нивоу, које су имале за циљ да спријече кријумчарење и затворено је доста лица, што је дало резултате. Осим тога, лошије је вријеме, тешко је прелазити Дрину у овом зимском периоду - закључио је Ујић.

Иако су до сада Пакистанци махом били најбројнији међу мигрантима, нови подаци показују да у структури, по држављанству, предњаче Авганистанци, а на врху листе су и они из Ирана, Алжира, Египта, Турске и Сирије.

Поново је указано на то да БиХ не може сама спријечити долазак миграната на своју територију и да је у садашњим миграцијама зависна од мигрантских кретања на западнобалканској и источномедитеранској рути. Та ситуација, како наводе, ограничава могућност потпуне контроле њиховог кретања.

“Ковид 19”

Дио новог извјештаја посвећен је и пандемији “ковида 19”, односно степену заразе међу илегалним избјеглицама. Од појаве вируса корона, па закључно са посљедњим даном септембра, тестирано је 295 миграната, од чега је на вирус било позитивно 20, а нису забиљежени смртни случајеви усљед те заразе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.