Атијас: У ФБиХ и даље егзистира притајени ревизионизам о холокаусту

Он је навео да су у посљедње двије године присутни графити мржње у Тузли и Сарајеву, али да, срећом, није било физичких напада на Јевреје.

"Ми /Јевреји/ као мала заједница смо заиста немоћни да то спријечимо и наш једини алат је да апелујемо да се не величају крвници који су убијали припаднике јеврејског народа", рекао је Атијас Срни.

Изразивши негодовање што надлежне и правосудне установе и даље не реагују на девијантна понашања, Атијас је указао да је ријеч о именовању улица или јавних објеката по нацистичким или усташким злочинцима, као што је основна школа у сарајевском насељу Доброшевићи названа по сараднику усташких окупаторских снага Мустафи Бусулаџићу, а улица у Мостару по злогласном усташком потпуковнику Јурају Францетићу, командант Црне легије.

Атијас је навео да БиХ није имуна на талас напада на Јевреје који се дешавају у земљама Европе, те истакао да се обиљежавањем сјећања на жртве Холокауста неће дозоволити ревидирање и ревизионизам.

Он је истакао да се екстремизму треба одупријети увођењем едукације о Холокаусту у образовни систем, иза чега треба да стану држава и њене институције.

Атијас је подсјетио да су многе земље методолошки увеле у образовни систем изучавање страдања не само Јевреја, већ и других етничких група, али да се БиХ, која има статус посматрача у Међународној алијанси за сјећање на Холокауст, не бави том темом.

Када је ријеч о реституцији, Атијас је нагласио да БиХ и Пољска се и даље помињу као земље са најмање напретка, али да то не изненађује, с обзиром на то да се само у БиХ ради о имовини у вриједности вишој од милијарду евра.

Говорећи о безбједности, Атијас је навео да Јеврејска заједница има велика очекивања од институција свих нивоа власти у БиХ.

Он је нагласио да власт у Републици Српској има више осјећаја да страдање Јевреја не падне у заборав одавањем помена страдалима у Доњој Градини, који је познат и као Логор осам јасеновачког система усташких концентрационих логора за масовно истребљење Срба, Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској.

Атијас је подсјетио и на програм Владе Српске који се у протеклих седам година спроводи посредством ресорног министарства на начин да наставници средњих школа одлазе у Музеј Холокауста Јад Вашем у Јерусалим, гдје стичу нова знања о томе.

Он је изразио захвалност предсједнику Србије Александру Вучићу, који је недавно на зграду Предједништва те земље истакао заставу са Давидовом звијездом и што је донесен закон о ублажавању посљедица Холокауста у Србији, те изразио наду да ће такав акт бити донијет и у БиХ како би се олакшао живот Јевреја који су на овом простору већ 500 година.

Он је напоменуо да је на подручју добојске регије до Другог свјетског рата живјело између 120 и 140 Јевреја, те да се подаци о њиховом животу црпе из различитих извора.

Атијас је истакао да се чланови ове заједнице данас осјећају прилично безбједно у Добоју, гдје живе у толерантној средини и уз подршку локалне управе, у односу на дешавања у региону.

Он је навео да у БиХ данас живи само хиљаду Јевреја у шест јеврејских општина од око 3.000 колико их је преживјело Други свјетски рат, додавши да срећу да преживе није имало око 150 чланова његове фамилије.

Он је позитивним оцијенио најаву да ће члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић предводити делегацију БиХ на обиљежавању 75 година од затварања злогласног нацистичког логора Аушвиц.

Поводом Међународног дана Холокауста, Јеврејски културни центар у Добоју вечерас ће се у 18.00 часова прикључити кампањи "Сјећамо се", чији је носилац Свјетски јеврејски конгрес.

"Сви људи добре воље су позвани да се тај дан усликају са натписом жСјећамо сеж и тако искажу поштовање и сјећање на страдале", рекао је Атијас и додао да ће бити одржан и историјски час о Холокаусту.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.