Театар фест Петар Кочић: Живот без мајчине љубави осуда на доживотни бол

Представу је по тексту једног од најзначајнијих филмских и позоришних стваралаца 20. вијека, шведског редитеља, великог филмског умјетника, сценаристе, драматичара и продуцента Ингмара Бергмана, режирао Јагош Марковић. Он је улоге повјерио великој Татјани Бошковић, Бранки Шелић, Јелени Петровић и Младену Андрејевићу.

Сусрет мајке и кћерке послије седам година невиђања, с морем осјећања у којем пливају страхови, кривице, питања без одговора, мржња и љубав међу њима, био је изузетно тежак.

Шарлота у дому види и своју другу ћерку Хелену, која је психички болесна и готово неспособна да нормално комуницира. У току напетих разговора открива се да је Ева болесна и због потпуног недостатка мајчине љубави. Међутим, један разговор у ноћи када се разоткривају годинама потискивани догађаји о којима се у породичном кругу до сада није говорило, у суботу увече оставио је најснажнији утисак на публику, која је дугим аплаузом, на ногама, испратила глумце са сцене.

- У сваком женско-женском, мајчинском, кћеринском односу постоји нешто што нас веома збуњује. Постоје грешке које направимо и као мајке и као кћерке и то се не мења и не ради се само о недостатку или о мањку љубави, ради се о комплексности једног односа и то ће бити, то је било одувек и заувек и зато је Бергман генијалан - казала је Бошковићева.

Велику захвалност што се нашла у овој подјели осјећа Бранка Шелић.

- Дивно је имати прилику изговарати овај текст и бавити се овом личношћу. Као родитељ, препознајем се у оба лика, и не мислим да је то специфична тема северних земаља, мислим да је ово јако повезано са нама, нас нико не учи какви родитељи треба да будемо и мислимо да умемо то да радимо. Нисмо обучени за то, и ми углавном грешимо. Мислим да су овакви комади благотворни за децу, за родитеље, уопште за људски род - сматра она и додаје да Бергман познаје женску психологију и уопште те односе, те да је дјело савршено написано.

Управник "Атељеа 212" Бранко Брстина објаснио је да није било великог размишљања о реализацији овог пројекта.

- Када је Јагош Марковић у питању, знали смо да имамо поделу за тако дубок комад. "Атеље 212" је увек имао глумце који могу бриљантно да изнесу озбиљне ствари, уметнички покривене, веома продубљене. Ја сам, по традицији "Атељеа" како га доживљавам, желео да глумци добијају прилику да тако озбиљно и тако снажно раде на себи да то после људи имају прилику да виде - казао је он.

Монодрама "Сувишан човек"

Исте вечери на Фестивалу монодраме младог глумца, који се први пут одржава у оквиру Театар феста, изведен је комад "Сувишан човек" Стевана Шербеџије.

Текст драме инспирисан је мотивима и ликовима "Записа из подземља" Фјодора Михајловича Достојевског и говори о одбаченом бунтовнику који на циничан и духовит начин преиспитује свој неспоразум са окружењем.

- Тема моје монодраме је инерција и ментална инвалидност данашњег човјека. Непрестано водим дијалог управо са публиком и покушавам да је испровоцирам што је више могуће - рекао је Шербеџија, који је написао и режирао монодраму.

"Чувари твог поштења"

У петак увече публика је била у прилици да погледа ауторски пројекат "Чувари твог поштења" Градског позоришта Подгорица.

- Није било једноставно радити пројекат под називом "Чувари твог поштења" који амбициозно и врло проблематично третира стихове наше химне. Питања националних обиљежја су врло осјетљива и не живимо у срединама које олако прелазе преко било каквих афирмативних или мање афирмативних конотација те врсте и на самом почетку смо се договорили да се нећемо бавити тиме - казала је глумица Дубравка Дракулић.

Те вечери изведена је и монодрама Ивана Перковића "Светозар Трећи".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.