Сандра Љубојевић, глумица Народног позоришта РС, за “Глас Српске”: Интернет не може замијенити позоришну игру

Александра Глишић
Сандра Љубојевић, глумица Народног позоришта РС, за “Глас Српске”: Интернет не може замијенити позоришну игру

Нема тог интернета који може замијенити музеј, изложбу, представу, концерт. У недостатку правог позоришта можемо га замијенити виртуелним за неко вријеме, али губи на својој вриједности. Љепота позоришта је у тренутку у којем треба да смо сви присутни.

ГЛАС: Вријеме изолације нас је све довело у ситуацију у каквој раније нисмо били. Како проводите ове дане?

ЉУБОЈЕВИЋ: Прије свега придржавам се мјера које су прописане и највише сам код куће. Сматрам да шетња на дистанци или вожња бициклом може само имати опуштајући утицај на сваког, наглашавам уз све мјере. Рекла бих да највише гледам серије, које бирам по квалитету. Проналазим да радим нешто што ме занима, а није глума. Мало је тога, али нађе се. Окренимо се себи и својима. Открићемо неке таленте и интересовања.

ГЛАС: На “Јутјуб” каналу Народног позоришта РС 20. априла биће снимак представе “Балон од камена”, у којој играте главну улогу. Каква сјећања буди ова представа коју је публика вољела?

ЉУБОЈЕВИЋ: То је представа која и код публике послије толико година буди дивне успомене и неријетко ми се дешава да ме људи на улици питају за ту представу и уврштавају је у једну од оних која је и њима значила много и оставила утицај. Представа коју су сви вољели.. играли са радошћу и то се преносило по читавом позоришту. Са сцене у публику. Не знам да је био неко незадовољан и да је своју улогу у тој представи гледао само као посао. Сви смо се играли. Мени је донијела многобројне награде, пуно весеља и могућност напредовања у позоришту. Када се склопи добар текст, редитељ са јасном идејом, концептом и неколико реченица је довољно да се улога ријеши. Са Филипом Гринвалдом нисам имала дуге разговоре, све смо се договарали кратко и разумијући се погледом.

ГЛАС: Емитовани су снимци још неких представа и најављени други у којима играте бројне улоге. Да ли постоје оне које бисте вољели да се уопште нису десиле, али и оне за којима жалите што их више не играте?

ЉУБОЈЕВИЋ: Нисам од оних глумаца који сваку своју представу сматрају најбољом. У раду свако да највише што може, али нису сви текстови добри, нису сви редитељи спремни. Могу да будем срећна што је то у мом случају мало, али и оне нас науче много тога. Са осмијехом сам гледала и “Ревизора”. Задовољна том једном сценом коју имам, а коју сам до детаља урадила и “Звијезда је рођена”, сјећајући се колико треме сам имала због пјевања, док у глуми није присутна. ““Радничка хроника” је обиљежила наше позориште и нас као глумце, донијела много признања и учинила позориште поносним. Представа “Четрнаеста” је требало да буде исто, али сматрам да је превише података преузело нешто што је позориште. Не жалим ни за једном што се десила, а играла бих многе од њих и даље.

Награде

Сандра Љубојевић рођена је у Бањалуци, гдје је дипломирала глуму на Академији умјетности у класи професора Владимира Јевтовића. Стални члан ансамбла Народног позоришта Републике Српске је од 2006. године. За бројне улоге добила је значајна признања, а само за улогу Мале Слободанке у представи “Балон од камена” добила је пет награда.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана